Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 33

може за сада предузети попуњење упражњене столице темишварске, пошто је сада нужно да томе претходно решено буде питање имовинско-правно и дотационо.

Чим се ова препона уклони, што се надам да ће бити ускоро, моћи ће се предузети избор епископа.

Овим се високоч. Ар. С. приопштавају они предмети који се расправљати не могу, а против расправљања осталих предмета запреке нема.

Упозорујем још високч. Арх. Синод да је дужан одлуке, које буду у евентуалној мојој одсутности донесене, мени под теретом нулитета, писмено приопштити, оне одлуке пак, које превишњу одлуку изискују, имају се такође мени поднети, и тако исто имаће се мени и преписи записника поднети.

Умољавам Њег. Преузв. председавајућег Г. Пат. да изволи предмете, који ће се расправљати, у оном реду, у којем ће се исти предузимати поређати, и мени тај ред приопштити. Ради тога, да могу одредити прву мериторну седницу, очекујем убавест Њ. Пр. г. Патријарха. «“)

На овај је говор закључио Синод поднети следећу представку на Његово Величанство.

Ваше Царско и апостолско Краљевско Величанство! Премилостиви Господару и Краљу.

Превишњом одлуком Вашега царског и апостолског краљевског Величанства. од 11. маја 1902. године, дозвољено је најмилостивије, да се на овоодносну представку митрополита патријарха може сазвати православни српски архијерејски Синод у своје толико потребно заседање дне 9. јуна (27. маја) 1902. и даље. Задатак најпонизније потписанога архијерејскога Синода бејаше, ла посвршава најпрече и неодложне послове, који су у поднесеном назначењу расправних предмета митрополитом-патријархом пријављени били и који спадају у круг рада архијерејскога Синода.

Толико пута засведочена отачка милост Вашег царског и апостолског краљевскога Величанства према светој нашој цркви т. | према вернима и пастирима њезиним, која се манифестовала овај пут у превишњој дозволи Вашета Величанства за састанак најпонизније потписанога архијерејскога Синода, изазвала је поново у свагда верним срцима нашим најузвишенија чувства безграничне благодарности и најживље синовске преданости посвећеној особи Вашег цар“ ског и апостолског краљевског Величанства, који као добар отац једнако љуби и унапређује све Своје верне поданике.

Али како је тешко и претешко било верним срцима нашим, кад је повереник Вашега Величанства преузвишени господин Бела Талијан од Визека по отварању синодске седнице прочитаним говором односно саопћењем својим, које се позива на претходно добивену највишу апробацију, овом најпонизније потписаном архијерејском Синоду саопћити изволео, да се са дневног реда — који је најпонизније потписани митрополит-патријарх према својем положају у цркви

ж) Кад је овако поступао кр. повереник са Синодом, је ли близу памети, да би он оставио сабору одрешене руке!