Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

42 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

-- = ===

стити и вјенчати, а за сталнога свјаштеника у Сибачу и Пећинци имјети отрежден јест диакон чалмански, аште будет достојње поставитисја на свјаштенство, аште ли не, то да учитеја и поп Пана содержашти ова два села, да му пол прихода от нурие дает и научивсја, у тим људи у оба села церкве справет, и он со сингелију у сија два села да придет, и сеј поп Мирко да му помажет у правилу колко может, и само да је миран у селу и от бира от оба села в пол хисета да имат и опјело, а у оба села има 60 глава доста добрих. У то времја донелиже поп Пана ова два села содержит, ничто да имат поп Мирко, точију от свечара по петак и от помирајуштих опјело, друго что јест приход поп Пана половину себје за службу да примает, а половину диакону чалманском за препитание.

Јереј Сава кленачки, стар 36 љ., родом из шанца сомборскаго, училеја код попа Станоја мартиначкаго и во Петковици њеко времја, задиаконил га вл. Никифор, а запопил Максим себишки, читати может полако, појати и писати слабо; таинствам церковним ниже числа добрје может сказати, сад посљедует јему учитисја код ректора. Село же Кленак от свакаго околнаго села отстоит по 3 сахата, гдје болше неимат токмо по једин свјаштеник, а људи под ним много, за то сеј свјаштеник, засад остављаетсеја у сеј парохии бити, докле у Буђановце намјестетсја јеште попу Живку два свјаштеника, и тогда могут Кленак редом держати, а сеј поп Сава да идет учитисја код ректора. У селу 40 глава, а мјесто јест добро и сваки пут мимоходцов имат трговаца, можетсја живити.

Закључисја сеј тефтер в селу Јарку Дец. 3. 1734. Викентиј Стефановић с: р. А. и М. Архидиакон. | ИМЕНА 8 оних особа у овом извештају што су спремали и учили свештеничке нандидате.“) Архиереи: __Довници: Сечујски: Јефрем Јанковић. Прибиноглавски: Сава

Архимандрити: Раковачки: Теофан.

КОРАКЕ Андрија Атанасије- | ин и

Беочински: Теодор око 1710.

Игумани: “ Бођански: Михаило око 1719. Врднички: Димитрије око 1695. Ковиљски: Мина „ 1695. Кувеждински: Мардарије око 1700. Ковински: Пахомије „ 1733. прев Проигумани;

Београдски: Кирило 1733.

Ораховички: Теодор око 1720. бечки: Радослав око 1714.

Петковачки (у Србији): Јоаникије

око 1717. Паланачки: Недељко око 1718. Раванички: Ђирило 1733. Чортановачки (почасни): Стеван Шишатовачки: Симеон око 1717. 1133.

%) Како међу овима има доста њих, који су већ наведени у самој „Митрополији“ стр. 194. —197., то ћемо навести само оне, који нису у њој наведени били.