Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 93

П. епархију бачку по смрти Висаријона Павловића (+ 25/10. 1755. до 6/7. 1757. ког је дана посвећен био за владику Мојсије Путник. -

Ш. епархију темишварску по смрти Георгија Поповића (+ 15/2. 1757. до 14/1. 1759., кога је дана посвећен био за владику Вићентије Јовановић Видак.

Да је Арсеније Радивојевић као ексарх митрополита Павла Ненадовића администрирао поменуте епархије, то је он сам навео у своме писму од 1781. цару Јосифу што смо га навели у 9. бр. „Српског Сиона“ за 1903. под бр. УШ.

А да је истинит тај његов навод, види се из овога. |

Ми смо у 15. бр. „Српскога сиона“ за 1905. навели писма Арсенијева, што их је као администратор писао владици карлштатском Данилу Јакшићу. Из њих се види, да је он у истини био администратор костајничке епархије.

Да је Арсеније био администратор и бачке епархије, види се из писма ковиљског калуђера Софронија Блажевића што га је писао митрополиту Павлу Ненадовићу, и које је он примио у Бечу 21. Септембра 1758. -

У истом писму отац Софроније причајући своје странствовање рече: „— — до администраторства епископие бачке оца Арсениа Радивоевича ексарха — —.“

Па кад имамо доказе о истинитости навода Арсенијевих да је у истини администрирао костајничку и бачку епархију; нема сумње да није администрирао и темишварску.

Ми досад не наиђосмо на писмене доказе о томе, а без сумње да се о томе морају наћи какви докази у темишварској епархијској архиви, с тога би се радовали када би нам ко доставио и о томе

какве доказе. ду

ЗАХВАЛА.

Приликом моје седамдесетогодишњице добио сам с много страна усмене, телеграфске и писмене честитке од мојих сродника, пријатеља, познаника и поштоваоца.

Од целокупне српске штампе, међу којима има доста леп број

листова у којима сам ја годинама бадава радио, — колико ми је познато — не нађе се ни један, да бар регистрира моју 70. годишњицу, — једино то учинише „Српски књижевни гласник“ и „Спо-

менак“ у које листове ја нисам никад ништа написао, на чему нека им је: Хвала!

Мање више, сви ми они у својим честигкама пожелеше крепка здравља и дуга живота, како бих и надаље својим пером послужио српској књизи на понос и корист цркве и народа нашега.

На тим свима честиткама — осим усмених, на које сам се усмено и захвалио — а се овде лепо захваљујем, и желим и молим се Богу и сам, да се исте њихове жеље и испуне, и то не ради мене, што бих сам желео да што дуже поживим и уживам радости овога света, него ради онога, због чега ми они пожелеше крепка здравља и дуга живота. |