Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

ШИ

__Архив за _ историју српске православне. карловачке митрополије 207

ја удостоио сосједавати. Ту су абие и публициране, и опредјелен уже и термин нове конгрегације рго 10. Моу. 56. п. ради избранија Депутираца. — Термин је Дисте положен на ден 16-ти Дек. по новому, управ у најзимније време, и за нас, поста ради Божићња, најнезгодние. Шта ћу убо сад чинити, сам не знам, а Њиовој Ексцеленции с такови вопроси у садашњем њиовом положенију досажденија чинити, не усуђујем се. (У то је време умро синовац Митрополитов Тоша, управитељ Даља.) Изволите убо ви начином Вам вједомим, то искусити и разумјети: хоћеду ли они на Диету ићи, и какова је Њиова в смотрении мене воља, и жеља; сирјеч да идем, или да не идем» То би благовремено знати желио, да могу в смотрении путешествија у Темишвар (у то је време Станковић управљао и темишварском епархијом) расположение учинити; јербо ако не би потребно било, да на Диету идем, то би около нашег Архангела, или најдаље поклада у Банат шибао. — Брат вершачки мислим, да изостати неће, и он то не би пропустио за живу главу! Нека га; нека парадира, и нека се прослави! ја њему отњуд не завидим.

У бившеј у прошасти вторник Комитата Пешт, Рестаурации удостоио сам се и ја от Ерцхерцога Палатина Ассесором Табшае Јифсјае купно с Столнобеоградским Епископом постати и наименован бити. Дали су ми мјесто ад Тађшат, абие после Вацког и Столнобјелградског Епископа, гдје сам и после тога, други и трети дан сједио на величајшу Наших јединовјерних радост! На дан Рестаурацие имао сам милост код Палатина и на ручку бити, гди се са мном и при трапези и после обједа много и милостиво разго-

варао. Љуби ме бо и отликује зјело! — Афец! | Ваш непремјењи пријатељ Се С. [Х.

- В Будимје 12. Новемвриа 1832. Љубезњејши Пријатељу!

Вчерашњеју Поштоју полученое Послание Ваше 4д-о 7-го сего, јест за мене попремногу и ласкателно, и утјешително. ја Њиовој Ексцеленции на отеческом о мени смотренију љубим руке, а Вама на искрености Вашеј усердно благодарим. О том се не треба ни сумњати, да ја не би, у случају упраздненија Епархие Бачке, свим срдцем и душом желио, из многог размотренија онамо паче, нежели у другу Епархију преместити се. За то сам убо по пријатом мановенију, абие то јест јошт данас, Графу Канцлеру писао и њега превенирао, имајући к писанију удобњејши повод, будући да сам јучер у једно и то исто време кад и Ваше, и от њега и паки Ргаезфајез, — јакоже на обороту — примио. — Писао сам пак от прилике овако: „Да ја мислим, да сам оно што се мени и паки налаже, писанием и а4д-е 16. Ноемвр. — тогда сам бо писао, но писма су се мимоишла — точно исполнио, радујући се, да се оно, што сам ја в призрјении вјежества Валахијскаго језика чисто сердечно исповједио, и другим свидјетелством осведочава. — Та ме, да је јучер управ кад сам от њега Ргаезтатајез примио, вјест досто-