Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 309

Тај је посао у већини фрушкогорских манастира обавио „скитач“ калуђер Теодосије Суботић по свом знању и умењу — ал како му је рукопис чудан, слабо ће се ко с његовим радом помоћи.

Но, био му тај рад овакав или онакав, главно је то, да су се до сад само две управе одазвале горњем позиву.

Отац Теодосије је том приликом — и то у Раковцу и Врднику уз попис књига сложио у кутију неколико писама и других ствари, и свугди забележио шта је шта. И кад нам је то рекао и на то нас упозорио, обратили смо се реченим управама, које су тако добре биле, те нам исте ствари ставили на употребу, на чему им и овде кличемо: евала!

Међу тим је стварима у ман. Врднику и тестаменат Стратимировићев, који у верном препису гласи:

Во имја всемилостиваго Бога Отца, Сина и Свјатаго Духа!

Кончину временија жизни сеја при очеси имјеја, при цјелом и здравом разумје сиј, и при всеродном уповании и о спасении моем

на преблагаго Бога — сљедујушчее творју о моих на случај смерти уреждение:

1. Отдаја Дух мој Милосердију Творца моего и Господа, хошчу да оној церкви, идјеже тјело моје погребено будет из имјенија моего отдадусја Пет Сто фор. в. в. (шајна) 500 ф.

2. Да не би Официанти и Служители мои лишени били заслуженаго им ушчедренија, мољу Асистенти моја и сего Тестамента Ексекутори, да во иждивенијах на погребение мое всеможное шчадјение употребитсја. По совершении погреба хошчу да сви мом официанти и Служители своју службу по уреченому и досеље за них обичному до дне исплатјенија точно вопријмут. Потом конти, аче какови будут — токмо от онога, в немже умрети ми будет года, (обично бо ми бје, и чет веја конти и каждаго года долги, по истечении каждаго наплаћивати, јеже здје нарочито примјечаетсја) по расмотрении моего Експедитора Марка Лазаревића и одобрении јего развидјени и исплаћени да будут.

3. По сицевом моего страдателнаго састојанија наплачении что заостанет по распродании вешчеј соберетсја моеја Маси имјение, хошчу и драговолно остављају, да половина или двје четверти от

всего по всевисочајшеј Прописи у наш народни А. Е. М. фундус

неприкосновени положитеја. 4. При раздјелении моих вешчеј од вешчеј ад ипдит пзптисшт

принадлежашчих, хошчу, да от моих вешчеј двоја парадна и једна менша кола и парадни амови, 24 пара сребрни ножева с принадлежастми, две гарнитуре фајн тишцајга а две ординарне, и на толи-

коже лица порцелана и всјех куинских сосудов оставитсја сему ми-

трополитскому дому цјеноју у в. в. пет сто фор. т. |. 500 ф. 5. Сљедујушчим свјашченим лицам и официантом, а равњеже и служителем в знак моеја к ним љубве и за услуги благодарности,

да издадутсја во В. В.: а) Архимандриту или Протосингелу, кон будет у дому 200 ф.

и 200 5 0 Бек 26 |. 400 Де 6) Архидиакону 400 ф., Протодиакону 400 ф. капелану ЗОО бе Ко сути у ст ен сели < О ИЕ