Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

316 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

„от здје благословением и повељением них преосвјашченства Г. Арх. и Митр. Павлом Ненадовићем двигнут, и в службу отдат Г. Еп. Арадском Синесију Живановићу.“

По тестаменту Синесијевом од 12. Јан. 1768. (В. „Глас истине“ за 1890. бр. 16. и 17.) Алексије је био 16 година његов срварх дакле одмах чим је постао владиком.

У 8. тачци тестамента рече Синесије: „Совјест моја обличает мја воспомјанутисја на вјернују службу

до сада код мене бивших духовних служителеј, за их вјернују во различних потребах и случаех показатују службу, пачеже в бољезни

_ моеј непрестаној, к тому же и частократних путешествиах и управлении Епархии и в церковних службах воспомјанутисја, а имено, да Ексарх Алексиј от 16 љет, Игнатии јеромонах от 10 — — ихже во особливују милост Јего Ексцеленциим Г. Арх. и Митр. привручају,

что би на их вјернија при сеј Епископии проуказатија служби вос-

помјанутисја, них без препитанија и будушчаго ради содержанија не остављали, но јако отец на оставшијасја сироти попечение имјели.“

А у 2. тачци рече: „Вједомо и не неизвјестно његовој Екс. Г. Арх. и Митр. колико нужди, бједи и тјаготи, с не малим трошком за време Епископствованија моего за Епархију сију мње Богоданују

подјати принужден бих и непрестано труди к трудом приложих, наипаче же за Велики Варад и Халмађ с немалом тјагитом досеље непрестаним позором во нињешњем состојании сушчују по крајнеј воз_можности во благочестии охраних. Сего ради завјешчају, что би високопомјанути Г. Арх. и Митр. до времена поставленија насљедника бодрое око на сију епархију Арадскују, пачеже на В. Варади Халмађ имјел, и попечение носил, во јеже благочестивим Христианом и жителем сеја Диецези не поколебатисја“.

Па кад је владика Сенесије издао оваку сведоџбу о свом дугогодишњем Егзарху Алексију; за извесно се није могао ни Митр. Ненадовић оглушити на њу, те је Алексија поставио за Администратора арадске Епархије.

Митрополит је Ђорђевић поставио доцније Алексија Гавријловића за Администратора Карлштатске Епархије, где се бавио од 1772. Маја 1775.

Каква је била та његова администрација види се из „Карловачко владичанство“ П. књ. од Мана Грбића стр. 193. — 205.

На народном сабору 1769. били су посланици из арадске Епархије од свештенства протопоп Петар Божидаровић и Симеон Поповић, а од световних Јован Сапланцај и Јован Мишић.

У „Споменици из Будимског и Пештанског Архива“ Ш. збирка Београд 1874. на стр. 305.— 363. описан је рад сабора 1769. (Витковић је узео и тај рад као и много друго што из „Летописа“ Српске Матице књ. 114, што га је 1872. изнео Ђорђе Рајковић).

На стр. 307. —312. наведени су посланици на истом сабору. По том списку били су из арадске Епархије протопопи: Петар Божидар