Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

374 Архив за исгорију српске православне карловачке митрополије

Писма Лукијана Мушицког, владике карлштатскога писана Григорију Гершићу, директору српских народних школа у Срему.

У Манастиру се Раковцу налази бписама Лукијанових, која нам је игуман г. Доситије Поповић уступио да их препишемо и штампамо, на чему нека прими и овде нашу благодарност.

Ради лакшег читања, наводимо их верно новим правописом.

У Шишатовцу, 7. Јунија 1822. |. Друже !

Стага раста ђош апиеј. Дајте да се разумемо. Моја несрећа ме гони, да јако и силно разликујем мое тјело и положение у ком сам сада, од мог имена. За име се свом силом старам, да оно, као садржавајуће образ духа мога, и пламен срца мога, живи, док је народа Србског. Посредници су међу именом моим и народом за сад 1.) Оде мое 2.) Толковници 3.) Народољубиви читатељи њини.

Ево вам опет Оде, ево стихова, вама, толковнику првом, најискуснием, најревностнием споборнику и заштитнику имена мога.

Ово вам посредничество иде и. од срца и од руке. Ово ми творити можете. Ово и иштем од вас. Саобшите пријатељима. — Одесхалски је читао прозаички превод мое о њему радостне Оде. Пошљите ми ваш превод. Кад ове Оде саобшчите добрим Србљима, пошљите ми с оним другима. — И ове ми свидјетелством служити Могу, да ми се дух у ону крјепост обукао, из кое често говори: 213] Ттасјизв Шабашг огђ55, трамдит Тепеп! гшпае.

Толико о духу, о имену. О храмини његовој, о слабости и потребама ове, о избавленију моем фисическом из грозног овог кареа :

Отмашчение 5 5“ · | бе Дуг

Ние ми требо говорити. Мени је и самом жао, што сам досад кое коме досађивао. Ал нек ми опросте. И ја видим, да итрозз а е гифсаја иштем.

И ја с Јувеналом признаем: МИ ћађе! штенх, рапрегаз дипиз 5е, даиат диод пасшоз ћопипез [фасн.

Сваки свое бриге има, свое бреме носи. Лакше је обвињавати нежели помоћи. Мудрие је сносити, нежели тужити се.

Друже! Ви бисте рану срцу моме задали већу, нежели коју ми зададе несрећа моја, кад би и помислили, да вас за неблагодарна држим. У делу ми ви помоћи можете, ви ми и помажете толико, да ми сто други толико помоћи не би умели. ја би вама неблагодаран био, кад не би то признавао. Ал сам би крив био, кад би паче могућства вашег, и може бити на несрећу вашу што захтевао. Нек вам утјешение буде, да пливам више но досада по мојој несрећи, но да сам даром духа мога превраћен мислено у стјену морску.

С богом. М'уе ђеаћиз, тетог ћи Гисјап т. р.

аса а ли се 2

~