Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

108 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

М. В смотренин учеников клирикалних:

На 7. Колико досеље било јежегодно слишателеј 2 Кромје перваго 1809. училишчнаго љета, јегда всјем капеланомже

и диаконом не толико обученија, јелико познанија и увидјенија ради

како их самих, тако и их качеств, способности и искуства во свјашченодјејствии, обрјадах, и в правиље церковном, сјемо позваним, здје слишателеј болше 30-ти бист, љетјех посљедујушчих число

клириков болше 15-ти рјадко превосходило, сего убо љета 14 здје находјатеја. пао и 9. По совршении училишчних течениј приставлаеми ли бивајут за

учители јуности, или иначе в упражнении содержајутлисја. И учителствујут ли и по получении диаконства или точију в служеними церковном пребивајут 2 | Хотја состојание Народних училишч во Епархии сеј хужајше

јест, и в неј једва 8 с в милитарје сушчими находитсеја школ; то и

в тјех малочислених, кромје јединија точију Даруварскија, јејже избрани ониј учитељ Георгиј Перчевић, и здјешнија вторија јејже јему по-

добни Ружичић предстоит — клирици мом здје науки совершивши|

учителствујут, тако здјешнеј первој нормолној класје приставлен јест

сего љета за дјетонаставника новопроизведени диакон Михаил Кутузов, в училишчи писаничком настојанием и ревностију протопресвитера Сјереринскаго јоана Рајчевића заведеном, болше от двух

љет јереј Лука Шешић, в Трешњевицје диакон Авакум Лазић, во

Бјеловарје же клирик Михаил Вигњевић учителствујут. А иже за

учители не пристављајутсја, тиј јако по болшеј части свјашченически синове сушче, или при здјешњеј катедралној церкви в служении церковном изображајутсја, или своим им родителем и парохо во спомошчествие придајутсја. ;

На · 10.. Взимаетлисја призрјение в при-

емлении их в чин на састојание, нрави и благоговјение их родителеј2 Что на вопрос сеј на совјести каждаго Епископа лежашчиј, воз-

отвјетствују, воистину не вјем, увјерен сиј, что ашче кто, то во-

истину аз јако совјестни Архиереј, на чесност, совјест и нрави како

руколополагаемаго, тако и родителеј јего всегда, јакоже и из со-

обшчаемаго под А. љета јешче 1809. мноју изданаго циркулара јав-

ствует, точњејше обрашчах, а и присно обрашчају внимание, тако да нарочње сего текушчаго љета, внука нињешнаго пароха Јасеновачкаго Александра Котура, точију из призрјенија, что и тојже дјед јего и парох и предци јему сродни, богомерзских изступлении ради у региментскаго суда поносително наказани, по болшеј части худи, зло-

нравни и пијаници биша, на многаја о нем от отмјених лиц сотворенаја

прошенија, в училишче клирикалное примити не хотјех; подобње и