Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

130 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Сваколика црквеношколска власт може доћи тим начином у руке таких људи, па и служити искључиво егоистичним њиховим интересима.

Узрок дакле, зашто упитно опредељење и Рескрипта (8. 14:) а нарочито оно прерађење уредбе (8. 21.) тако јако у опреци стоји са преткоснутом министерском наредбом од 2. септ. 1859. и са подобнима у преднаведеним устројствама за евангеличке црквене општине у страним државама, а да се не каже и са каноничним опредељењима цркве ове — није далек, он се и по себи с погледом на предсказана каже.

Из истог узрока, из ког је цела ова уредба, овака каква је донесена, долази и оно да се одредба та (5. 21.) држи и при пасивног избора праву грађанско правног тајогептета, дочим сам Рескрипт и сва друга преднаведена устројства за општине евангелске цркве ишту 30-ту за пасивно а активно избора право, каноничну 25.-у годину возраста; од туда тече, да се парох на пољу црквеног рада ставља Рескриптом (8. 20.) испод посљедњег скупштинара, дочим се овај проглашује (5. 17.) већином гласова за председника проглашује, а онај — парох — мора да све гласове за се придобије, па да председником скупштине бити узмогне, а прерађена уредба (5. 32.) да ставља пароха у једну категорију са осталим скупштинарима, дочим га позив и положај његов узвишава свакојако над истима, и дочим стога управо и преднапоменута министерска наредба од 2. Септ. 1859. и сва горенаведена устројства ишту изречно пароха за председника; — од туда, за у одбору седити могу и отчух и пасторак, и таст и зет, па и сама рођена браћа (5. 32. ал. 4.)

што друга устројства не допуштају због блискости пријатељства и сродства, у ком се налазе; одтуда сљеди да предсједник и подпредсједник и одборници провиђени са својствама означенима у 89. 21. задају тек просто реч председнику избор руководећем (8. 32. ал. 6.) да ће своје дужности верно и савестно вршити и обављати, дочим у другим, горе приведеним устројствама даје се не без разлога битног, у руке пароха објет самом Богу за то; — од туда, ако и јест тек, само наравна посљедица 85. 21. уклоњење одредбе рескр: 8. 40. 14. б. с. да одбор има бдити над добрим редом при служби божијој, и да помаже пароху при уздржању црквеног запта и морала у обштини, и да упорне опомиње и укорава; — од туда празднина даље и она, што се нигда не чини спомена да представништво означени му у 8. 34., делогруг не би смело прекорачивати, него да би се строго имало придржавати, предмета тек само у 5. 7. томе изложених; — од туда скупштини претња с истрагом а евентуално и са разрешењем (5. 49. ал. 1.) „ако би испуњење (по тумачену наравна саборског одбора) законитих, правоваљаних и право моћних наредаба хотимично пречила,“ ког уметка није у 5. 33. Рескрипта од 10. авг. 1868. и који смјера јединствено тамо без сумње, да се наредба саборског одбора и мимо и против решења Ваше Преузвишености односно високе владе донесене имају извршити; од туда и промена у прерађеној уредби (8. 37. ЈИ. с. е.) да општине сеоске, ал никако варошке, имају искати одобрења закључака својих од надлежне епарх. власти у предметима 95-0ом тим