Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 197

51 дш5 Ерриз уе! топазјег! ргаетесиз ех Ергзсор! хе! топазгег! ас !п рипстр15 аНсијиз тапиз аПепаге уе! абеп регзопае !гадеге дертећепзиз Шел штна з1 (гадно, ш! 95. Асе. ушЕ сапоп (с 38) дш фиси: отпшт тетит есстезгазнсатат Ерри5 ситат регаг ег еа адтатате! Тапдиат Гео тгиетг. Ме Псеа ашет дшадиат ех е15 551 мпасаге, уе! ргорг!5, сорпанз диае Гег зип! ејагат 51 514 ашет рапрегез, ш+ раџрепбиз зиррефзећ зед поп еогшт ргаејех!и гез дег уепипде!. 57 уего аетттетшит ајјетте сапзетиг пес дита -даиат ех арто етоштепн регсти: пе 312 адшдет тасзутанђиз а! рипстрбђиз, адш зип! јп ео 1осо, де! ргаефит, зед сјепсјв “е! аспсона. 5п ашет апаиа !тргоба сашанаје шјатиг, ебг ађ аопсоја уе! сјепсо аотит ргаезез ме! таоајгаив етегћ, 512 диодие шта 54 мепашо ег Ерро хе! топазјепо ге иашг.

Ротто Ерриз уе! топазјети ргаејестив, диг ћос јесетт, ехптфетш, Ерриз дашдет аб Еррат топазјети уето ргаејеси5 а тапазгето: и!

· дил фзатрепт!, диае поп сопртерауеге; и

У кан. 13. предкоснутог сабора УП. всељенског :

Опотат ргоргег еат, диода Тасја ез# об рессаја позта 1п ессјеззја5 сајатнајет, засгозапстае дпиаедат аедег а дашбиздат уп15 согтертае зит, ећ Еррга ећ лопазгета ећ сотитса јаста атегтзата; 81 ди! еа дашдет (епегћ, хот геддеге, шп ризНпшт зашт ге шапшт, бепе ег ршећге ћађе! зт пипиз, 57 571: дшдет засегаотаџв сатаогт е0з дерот; зт ето топасће уе! 1ата, зеотерат, 1 аш а Раџе е! Ро еј зрпии запсјо сопдетпан 51 ећ дершепит, иб; уегти5 поп тогиг, пес 15 ехНпошћиг аша хос! Поп адуегзатиг, диае Фет: пе Таске Ропшт Рашз те; дотит песонанол 5.“

По томе дакле црква ова 1.) назива манастире куле Божије и забрањује исте јер су добро Гда Бога, зесшапзтан ; а забрањује 2.) да могу мирјани манастире администрирати, дапаче с' овима манипулирати; шта више 3.) проти мирјанима са анатемом, свештеницима, са депонирањем, ако би заузели манастире, а не би их првашњој сврси повратили; 4.) налаже, да настојатељ манастира, а по превасходству Епкп надлежни, има водити бригу о том, да се добро манастирско не разсипа, односно не одтуђује, и прети једном и другом у противном случају са депонирањем.

Митрополит румунски покојни Барон Шагуна, који је у питањима ствари црквених на толико Иеганзат терао, да је и до самих граница радикализма долазио, и који је доктрином и поступком много допринео, садањем абнормалном цркве ове стању, које ни цркви, ни држави самој, од користи није, чинећи јој из дана у дан, све то веће неприлике, пориче у дјелу своме: Сотрепфит дез Капопвсћеп Кесћјез дег етег НеШсеп, аПгететег и. арозгоћзећеп Кигеће М. 197. одсечно не само мирјанима у обште но понаособ и самој државној власти свако мешање у манастире и манастирске ствари, а нарочито такво, као што је у речи стојеће. |

Но на све та и тим подобна правна отношења није се Сабор обзирао при грађењу предстојеће уредбе; и у том погледу разликују се она и битно од прев. кр. Рескрипта од 10. Авг. 1868.

Рескрипт у 8. 2. оглашује Патријарха митрополита за природног и врховног старатеља и заступника свију у Митрополији,