Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

150 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

•

избора Епископа и решење текућих ствари обавио, предочио сам му ја у Седницама држаним 29. Септ. 16. Окт. и тек. дана о. г. свестрано садашње стање цркве наше, и позвао сам га, да се изјасни: да ли регулирање цркве наше од год. 1868. овамо одговара каноничном устројству и партикуларном праву њеном, како је било до г. 1868.

И кад је Синод на то питање једнодушно изјавио, да неодговара, и да је нужно да се организација српске прав. Цркве врати опет на основе каноничног и партикуларног права, свога; јер се само тим начином може од ње одклонити претећа опасност коначног разсула њеног, и само тако може јој се обстанак и положај њен међу другим помесним црквама осигурати и утврдити; приступио је на мој позив к сачињењу пројекта за тако устројство православне Митрополије Карловачке, које би наређењима божественог основатеља цркве, њеном веровању и учењу, и каноничним основима њеним с једне, с друге пак стране хисторијској традицији у развитку њеном у овим земљама одговарало.

Резултат тога рада чест ми је В. Пр. у приложеном под /. пројекту за Устројство православне српске Митрополије карловачке у дубокој понизности поднети.

А пре него што би к' образложењу овог операта приступио, узимам себи слободу Пр. В. у кратко садање правно стање цркве моје, а за тим последице тога смерно представити.

Од год. 1865. овамо тече све једнако устројствени рад на пољу српске правосл. цркве и школе. На ком темељу, у ком правцу, и каквим смером и резултатом, о томе ћу у течају овог препонизног извештаја мога имати прилике опширније говорити.

Али управо г. 1868. у којој је донешен зак. чл. 1Х. о одношајима пр. цркве, почиње нова ера у организацији српске православне цркве, ера народне аутономије у цркви!

Од тога доба латио се српски — најпре само „народни“. затим „народни црквени“ названи Сабор огромна посла, да постави устројство цркве ове на са свим нове, њојзи по све стране основе; да уведе у цркву начело демократске управе са неком врстом парламентарне системе; да потисне Јерархију са њеног, 60жијим и црквеним законима утврђеног положаја у цркви; да унесе у цркву, донде непознату владавину саборских — (парламентарних) странака са њиховом непрекидном борбом и променљивим начелима, а у крајњем реду — да помоћу нових установа осигура странци "такозваној „народној“ која је разним средствима умела да за себе задобије велику масу народа, како на пољу црквеном, тако и на политичном свагдашње надмоћије, давши јој у новим установама нове канале за ширење својих политичних начела и моћно средство за агитације против владе и свију њених смерова.

Од год. 1868. учеста се држање Сабора. Година 1869. састаде се први и настави затим Чеде поја бепе теорошапа уасате свој организаторни посао у г. 1870., 1871,, 1872. ради избора Митрополита сазвани сабор изјавио је преко својих вођа у напред жељу, да се пре свега настави започети устројствени рад, међутим би исти и пре конштитуирања свога разпуштен,; г. 1874.