Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

156 Мркић за за историју српске православне карловачке митрополије

нешто даје, а другом опет све то одузима, при околности још тој, где ни једном наредбом није наређено, да Синод у предметима тима бар као Ш. инштанција решава — и ко да невиди да ће Сабор хтети рег апајосјат и исти Синод устројавати 2

И дочим се односно устројење и митроп. цркв. Савета, определења броја и опсега парохија, протопресвитерата, Епархија, оснивања нових и укидања постојећих Манастира иште мњење Синода, односно других уредби неиште се ни то. — Дочим се дакле Синод у неким стварма по све игнорира, дотле стоји он у погледу других према Сабору само као неко консултативно тело.

У толико је дакле Сабор већ успео, да потисне јерархију са њеног божијим и црквеним законима утврђеног положаја у Цркви,

положаја као врховне црквене власти, — о коме ћу ниже гово"рити, — да збрише епископални карактер српске правосл. цркве, и да га замени обележијем „народне“ —- као што сам напред нагласио.

Но при свем том остаје још нешто, што оскудева, да се раду "Сабора односно тон давајућих вођа му круна постави; а то је предузимање добара Манастирских и митрополитских, укидање права Синода гледе избора Епископа, одклоњење права и уплива високе владе при решавању црквених дела, ограничење права прејасне круне гледе истих ствари. — То се мисли постићи ово закључцима сабора од год. 1879. које сам част имао Високој влади у спроводу мњења Архиј. Синода поднети, ово пак закључцима будућих Сабора, за који су односни предлози по сабор. одбору већ израђени.

И тако се тиме још боље посведочава она горе тврђена намера: све под своју власт ставити, све од себе зависним учинити и клир и народ, и то под фирмом цркве, а на рачун и одговорност клира.

Сад кад се пита: какав је стварни резултат овога и овакога устројства цркве, не са правног, него са гледишта опортунитета!2 — Дали је вера у Бога ојачала2 — Дали је морал у народу дубљег корена захватио2г — Дали се свест и благостање грађапства јаче развило2 — Дали су школе боље процветале2 — Дали се имање црквено, фондови, фундације умножиле; морам са Архиј. Синодом по савести и знању своме одговорити: да су баш томе противни резултати постигнути. Религиозан индиферентизам или и само безверије све се већма шири; морал је свакидашњим распрама и протеривањима у општинама корупцијом при изборима на Саборе, и _ Скупштине, Свештеника и учитеља, и партаичним решавањем разних спорова подкопан; опале цркве и школе показују, да је и религиозна свест и благостање народа потрешено; особито стање школа под новом управом са свим се на горе окренуло; имање такозваних „народних фондова“ — честим држањем Сабора, давањем дневница и путних трошкова, издржавањем и преко потребе установљених наставних инштитута, који служе не толико на корист целога народа, него известних општина, чему за пример служе више девојачке школе у Н. Саду и Панчеву и препарандија у Гор. Карловцима — окрњено; — дисциплина у свештенству и учитељству · уништена — једном речи свуда опадање и пропадање.