Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

186 Архив за историју српске православне карловачке митрополије И ил РА Ију РКО ИРАН 7857 МАНЕ

правима, па долазиле навале и нападаји од доле ил горе, изнутра ил с поља, и да по томе у њену корист врши ји адмосанае.

Настаје сада питање: у каквом је одношају стојала и стоји ово-

пределна правосл. српска црква према држави, у којој се налази 2

При решавању питања тога морају се две перијоде истакнути, и

то перијода од 1690. до 1868. или перијода од појавлења привилегија

до појавлења 1Х. 1868. или перијода од год. 1868. па до данас.

А. За обеплежење одношаја између државе и цркве у првој пе-

ријоди меродавне су поглавито привилегије и друго чл. 27. 1791. пошто се ту налазе законска определења. |

Већ је напред речено, да привилегије гарантирају Карловачкој Митрополији њене догматично-каноничне власти, т. |. све привиле-

гије признају и познају за власти у Карловач. Митрополији само Митрополита, Епископе, топасћов, опадне сепел5 отаес! г1и5 54сегдоје5.“ Но не само ово, него и све остало, што је својствено Кар.

ловач. Митрополији из Пећске цркве, гарантирају привилегије са речма: „уегро, зјсш! ћасјепиз.“

Кад дакле, привилегије редом до једне подпуно гарантирају

Карловач. Митрополији њено догматично канонично устројсто, и гарантирају то њој у смислу својственог јој стародавног реда „51СШ ћасјепиз“; — то је јасно, да је привилегијама сасвим здрав и коректан одношај између државе и цркве инициран 1. |. да је цркви у свему дано све, што је црквено.

Узмели се напослетку и то на око, да је црква по истим при-

вилегијама све оно дала држави, што је државно, т. ј. да су је“ рархија, клир и верни по гласу тих привилегија обећали верност, по-

слушност и т. д. — држави, државној поглавици, државним зако-

нима, види се да је привилегијонални одношај између цркве и државе

подпуно конструјиран у смислу гореизложенога.

У чл. ХХУП. 1791. просто је реципиран одношај између државе и цркве, како је он привилегијама конструјиран.

Наиме законски овај чланак наређује, да све оне привилегије имају подпуну важност, диае шпдатенјаћ гест сопзићош поп адмегзатш“. — Пошто пак са угарским државним устројством

стоји сањо политични садржај и део привилегија (верагашт (еггкопшт, Нремав ећсепа Мојуодае, рторт таст га ес.) у опреци, а

црквени не; то је очито, да овај имаде по наредби горе реченога

зак. чланка подпуну важност, а тиме је онда и горе означено доказано. По учењу дакле законских определења, која формално важе за цело доба од год. 1690—1868. припада Карловач. Митрополији у

њеном одношају према држави са свим њено, њој, по њеном учењу и њеном праву, својствено црквено земљиште, 1. |. држава је овде

.

гарантирала цркви подпуно њено догматично -канонично устројство.

— И тај одношај респектирала је и сама абсолутистична влада. Б. Али је тај одношај 1Х. 1868. сасвим измењен. — Зак.

чланак тај на место, да даде црквену Аутономију православној поместној цркви карловачкој у смислу својственог њој црквеног учења и црквеног права, односно да призна дотадање легитимне факторе

за власт у тој цркви, дакле Јерархију, како се она манифестира у