Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

188 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

владајуће саборске странке тамо клони, да се држава изкључи из

оног утицаја на црквена дела, који јој сада припада, те да тај уплив пређе на народ, т. |. на владајућу народну странку — што јој је у нечем већ и испало за руком.

Кад то тако стоји, онда је излишно, да доказујем, да у интересу лежи, колико цркви, толико и држави, да се то, колико абнормно, толико и штетоносно и опасно стање у овдашњој прав. српској цркви што пре укине, и да се цркви овој поврати оно устројство, које њеном учењу, веровању и праву и т. д. — одговара, и најпосле да се између цркве ове и државе наше установи онај одношај, који како привилегиалном праву њеном, тако и зак. чл. ХХМН. 1791. одговара.

А да се то учинити може, нуждно је, по мом и Архиј. Синода немеродавном мњењу, да се пре свега 1Х. 1868. или укине, или у

том правцу модифицира да се њиме призна власт Јерархије у цркви овој; и кад усљед тога падне све оно, што је на темељу 1Х. 1868. зидано, тек онда може — по моме и Арх. Синода смерном мњењу бити говора о сазиву народ. цркв. Сабора и то на темељу изборнога реда што би га у смислу 8. 9. горе приложеног пројекта имао за овај мах Арх. Синод, уз највише одобрење Његов. Ц“Кр.

Ап. Величанства прописати. Сазвати би се пак имао Сабор у тој цели, да приступи ономе

раду, који му по реченом пројекту у делокруг спада и надлежи. У исто време, или одма за тим, имао би и Арх. Синод обавити

оне послове, који ради спроведења реорганизације црквене спадају у његов делокруг. |

" Садањи Сабор т. |. Сабор на темељу изборног реда од 29. Маја 1871. сазвати, не би водило к цели, пошто овај Сабор,

стојећи на земљишту Аутономије 1Х. 1868. вернима ујамчене и по томе заузимајући сасвим противно становиште ономе које Арх. Синод брани, не би никад на предложено преустројство пристао,

њега би сваки овамо клонећи се смер одбио.

Међутим Арх. Синод са мном заједно тврдога је уверења, да ће висока државна мудрост Ваша и високе владе знати пронаћи најбољи и најцелисходнији тодиз ргоседепф у овоме предмету.

Мени пак и Арх. Синоду, који смо у овој по цркву и државу толи важној ствари иницијативу узели, како за своју Архипастирску, тако и држављанску дужност сматрали, не остаје сада ништа друго, него да ствар ту опште признатом просвећеном државничком суду Вашем најтоплије у дубокој понизности препоручимо с том препокорном молбом, да са високом владом питање устројства цркве наше благоволенијем прихватити и проучити, и са могућим ускорењем тако му решење дати изволите, које ће и интересу цркве наше и државе наше а и правди и правици најбоље одговорити.

Примите и т. д.

сен