Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

264 Архив за историју српске православнекаловачке митрополије

Ова је посланица написана на 2'/, листа великог "формата. Како је Ненадовић много држао на исповест и причешће, види

се и из тога, што је после његова потписа дописано: „Занеже многе душе Христианске од исповједи и причашченија изостајут, сами к

духовнику не приходјашче, а духовник такових не знает: сего ради у всјакому мјесту свјашченици от дома до дома веју чељад на исповјед да призивајут, како ни једин не би неисповједан остал, и свјашчеником тако воинствени, јако и помјестни асистенцију да дајут. Ашче ли преступет, свјашченици епитрахиља лишитисја бу-

дут, а мирским помошч и асистенцију недајушчим, отлучение сљедовати имат.

П. 25. Фебруара 1758. упутио је Ненадовић из Карловаца своју посланицу на свештенство и народ у Архидијецези, у којој је говорио о значају и користи поста; позивао верне да се причешћују; како треба да се у цркви мирно моле Богу, а не да се разговарају и смеју; посаветовао свештенике како треба да живот проводе, а верне да поштују свештенике и да их добро снабдевају; о међусобној љубави и праштању; о давању милостиње невољнима и бед-

Како код нас по нашем мудром устројству обично најбољи ђаци долазе на најсла- | бије парохије, а најгори често на најбоље, и онај први кад се види у чуду и невољи, тек ће тада зажалити на утраћено време на учење јеврејског језика.

Е, ал на другим се универзитетима предаје јеврејски, па треба и у карловачкој богословији! А не ће да се помисли, како су наплаћени свештеници код других цркава, а како код нас.

Па шта да кажемо за филозофију! Страшно ће требати и користиће оном свештенику у Славонији и у Хрватској, а и још на гдекојим парохијама знање историје филозофије, увод у филозофију и остало, кад дође у место гдено шеве не певају.

Наш свештеник у данашњем времену треба да из богословије изиђе много спремнији за живот, него што излази из данашње богословије.

Многи нам се — и то баш добри ђаци — туже, ступивши у живот како су врло мало научили у богословији што им треба за живот. Оно теоретског знања што су га задобили у богословији, то брзо забораве, и како је наше свештенство само себи остављено, није чудо; што је многи и многи одличан„ђак у богословији, постао обичњејши сеоски попа, који проводи време у беспослици. у

Па зар није општа вика, да врло велики број свештеника не говори никад у цркви, а на зборовима, први су тумачи страначких програма.

А да се богословима почешће говори, као што је једном приликом лутерански пастор Фридрих Боденшвинг, довикнуо богословима, испричавши им, како је један старешина својом одлучношћу и мудрошћу спасао 1500 војника, да очувају живот и не падну у ропство „старешина одреда одговара само за поверене му људе, али он је могао уништити само тела 1500 људи, а ви сте одговорни браћо за душе ваше пастве, која ће се захваљујући вама вечно мучити или наслађивати.“ ,

„О браћо, како сте ви дужни бити бодри, та ви се непрекидно налазите на пољу битке са невидљивим непријатељем, но непријатељем, страшним и силним, са самим ђаволом.“

„Браћо, размислите се добро, да ли сте спремни за борбу. Запитајте себе, запитајте своју савест, да ли сте спремни за велику службу пастирску 2 И ако нисте — онда још продужите спремање, не упропашћујте себе и друге.“ („Весник српске цркве“ ва 1913. стр. 541.); — за цело би данас имали већи број много друкчијих свештеника, него што их имамо.

А што га не мамо, кривица је и до наших црквених власти.

Да су наше власти друкчије биле, зар би могли бити припуштени многи и многи на прве парохије, дочим најбољи свештеници таворе на најлошим парохијама, те видећи то, многи се и многи забатали, видећи неправду.

Доста је било курасање странкама, наша Јерархија треба једном да покаже и на делу да буде одлучна и да пази, ко ће се припустити избору.