Arnauti i velike sile

174

Ha основи овога историјског права српскога народа наша je дужност да тражимо да се северна граница евентуалне автономне Арбаније тако повуче, како смо je ми нацртали на приложено} карта. Поред историјскога права постоје и други разлози за то, особито етнографски, јер с обе стране Дрима живе Срби, jep се и о арнаутским становницима тога краја може доказати да су били Срби. Данашње арнаутско и мухамеданско племе Мркојевића у околини Улциња доказује то већ својим именом, а зна се и то о њему, из извештаја млетачкога посланика Ђованија Батисте Ђустинијанија из године 1553, да je оно још онда говорило српски и арбанаски, да je било православие, или као што Ђустинијани вели, српске вере. Таквих примера могло би се још много навести. Најзад држе ту земљу, изузимајући једини Скадар, црногорска и српска војска по драговољном пристанку ььених становника, па чак и с драговољном њиховом оружаном аомоћу. Il Желели бисмо да свратимо особнту пажњу на оне српске земље које се налазе између Белова Дрима и Скадарскога Језера, као и ове између сједињенога Дрима и садашње црногорске границе. Главна су места у тим крајевима Пећ и Ђаковица. Већина становништва у тим крајевима данас јесу Арнаути; дли од половине XIV па до краја XVII века била je та земља тако чисто српска и култивисана, да су Срби наместили своју Патријаршију у Пећи. То je тако познато, да не морамо друге доказе наводити. Близу Пећи налази се српски манастир Дечани, најзнаменитији споменик српске архитектуре и српске побожности из XIV века. Просто се не може замислити да би се седиште Српске Патријаршије и да би се величанствени Дечани подизали једноме крају. у коме не би српски народ био у већинп. Онај