Arnauti i velike sile

14

што немају своје књижевности, него нсмају нн трага своје писмености. Оно мало Арнаута, који -су у опште научили читати и писати, служе се арапским, грчким и латинским писменима, и ако ова нису нн издалека у станьу да тачно обележе арнаутске гласове. О томе морамо да наведено једну књигу, која je написана y Риги, a штампана y Бечу 1788 године 21 , дакле из једнога доба, када још није било нн српске вазалне кнежевине, и то једну књигу коју je написао Аустријанац, калуђер Доситеј. Ово последње помпњемо само зато •да нам нико не каже да смо објективни као барон Нопча. Дакле калуђер Доситеј, који je неко време живео y Арбанији, близу Валоне, прича: „Ja сам већ могао добро да говорим арнаутски, jep je језик врло прост и може да се пише са словенским писменима тако добро, као да су ова нарочито измшшьена за арнаутски језпк. Арнаути се јако обрадоваше кад видеше да се њихов језнк може тако лепо да пише. Две године пре тога ja сам се у Млетцима упознао са једним грчким свештеником Теодором, којн je био учнтељ у Мосхополису, и који je нетто арнаутско штампао са грчким писменима; али са грчким писменима не може се нсписати ни трећина арнаутских гласова. Ja ово помињем само за случај ако би се когод нашао да прорече да he и Арнаутн с временом и мат и својих књига и то штампанпх са словенским писменима. Taj неко нека се ништа не боји, он може то мирно прорећи па чак и сам предузети, jep je ствар врло лака и моћи he ce учинити, чим се Бог смилује на онај храбри народ и на оне лепе земље. Како je мени било кад сам ове речи од Арнаута чуо : „Ко Србијом овлада,

41 Живот и прикљученнја Доситеја Обрадовнћа, свеска I.