Arnauti i velike sile

13

дити да су старо индо-германско наслеђе“. То исто потврђује и Бой Т 9 „Taj je језик грана индо-германскога језика, али врло много измешана српским, грчким и турским елементима. Она нема своје азбуке.“ Интересантно je што Штајнмец 20 прича ; „Посетили смо старога Нершењског капетана. Уз пркос усменим препорукама које му je мисионар за нас дао, примио нас je с извесним неповерењем. Тек када сам му рекао да ja долазнм из Босне, и када му на једно хрватско питање, на истом језику, одговорих нестаде неповерења“'. Join je врло љубазно од Штајнмеца што тај језик, који je одмах растерао неповерење, не зове босанским језиком, како га je Калаи крстио. Кад je Штајнмец чуо да ce бачијарске колибе y северној Арбанији „стан“ зову, он то име зове словенским само да не каже српско (стр. 41). На свом даљем путовању по Арбанији Штајнмец долази у Дрвенит, у барјак Веља, у Стојане, у места; Бог, Дић, Тоша, Скела, Просека, Мрена, Река, Долине, Бошићи, Дајићи, Дешат-планина, Кунора (изврнуто Круна), Какарићи итд. (у истој књизи„ стр. 5, 14, 26, 27, 31, 35, 46, 47. 62, 63, 66). Али највеће изненађење морало je бити за Штајнмеца када je чуо да Арнаути његову вазљубљену Аустрију зову онако исто како су je и Срби звали join у почетку 19-ог века, тј. Немачка, а за Аустријанце Немци. Али да наставимо што смо почели. Дакле Арнаути не само да немају заједначкога народное језика, него немају ни своје народне азбуке. После толико хиљада година живота Арнаути не само

19 Lieber das Albanesische, Berlin, 1855.

20 Ingenieur Karl Steinmetz, Von der Adria zum schvarzen Drin. Sarajevo, D. A. Kajon, 1908, стр. 40.