Arnauti i velike sile

187

и она 4,000.000 германске војске морала да марширају. Ко зна? Уговор, који постоји између Немачке и Аустро-Угарске обвезује Немачку да помогне Аустрији само у оном случају, ако би нека велика- сила напала Аустрију, али не и онда, ако би се Аустрији прохтело да осваја земље на Балкану. Међутим, ако би Германија своју Нибелуншку верност тако разумела, да би стала помагати Аустрији и у њеним освајањима, онда би и остале Велике Силе морале сместа загазити у борбу, да помажу свака својој савезници. То би значило евроиена рат. Нико не може знати како би се то чудовиште од рата евршило ; али не би било сасвим искључено да том приликом пропадне Аустро-Угарска у толико пре, што би центрифугалне тенденције разних народа у монархији могле брзо довести до тога, да сваки комшија Аустро-Угарске очупа од ње своје народно парче. Али, хајде да претпоставимо и оно што jeнајневероватније : Не само Русија, него и све балканске државе, оставе Србију на цедилу, и сад Србија мора сама самцита да се бије с једном великом силом. Да претпоставимо да се све Велике Силе уздрже од мешања и да пусте Аустро-Угарску да по своме ћефу жари и пали по Балкану како хоће. Србаја je у овоме joui неевршеноме рату аротиву Турске показала шта може. Па још тај рат противу Турске, није био у Србији тако популаран, као што би био рат противу Аустро-Угарске, из врло простог разлога, што je цео народ уверен да je дуалистичка монархија далеко опасна]а за српско-хрватски народ , него што je Турска икад била, jep, Аустрија уме боље од Турске да однарођује. У револуцијама и у три рата што их je Србија за последњих 100 година водила противу Турске, тукли су се само одрасни мушкарци. У послед-