Arnauti i velike sile

22

„Чија сјутра на Бојану дође, „И донесе мајсторима ручак, „Да ј’ у темељ кули узидамо, „Тако ће ce темељ обдржати, „Тако ћемо саградити града. „Ho je л’, браћо, Божја вјера тврда,, „Да ниједан љуби не докаже, „Beh на срећу да им оставимо, „Која сјутра на Бојану дође? 1 “ И ту Божју вјеру зададоше,. Да ниједан љуби не докаже. У том их je ноћца застанула, Отидоше у бијеле дворе, Вечераше господску вечеру, Оде сваки с љубом у ложницу.. Ал' да видиш чуда великога ! Краљ Вукашин вјеру погазио, Те он први својој љуби каза; „Да се чуваш, моја вјерна љубо;, „Немој сјутра на Бојану доћи „Ни донијет’ ручак мајсторима, „Јер ћеш своју изгубити главу, „Зидаће те кули у темељаЛ И Угљеша вјеру погазио, И он каза својој вјерној љуби : „Не превар’ ce, вјерна моја љубо f: „Немој сјутра на Бојану доћи „Ни донијет’ мајсторима ручак, „Јера хоћеш млада погинути, „Зидаће те кули у темеља.“ Млади Гојко вјеру не погази, И он својој љуби не доказа. Кад у јутру јутро освануло, Пораните три Мрљавчевића, Отидоше на град на Бојану. Земан дође да се носи ручак, А редак je госпођи краљици; Она оде својој јетрвици, Јетрвици, љуби Угљешиној : „Чу ли мене, моја јетрвице! „Нешто ме je забољела глава, „Тебе здравље! пребољет’ не могу;, „Но понеси мајсторима ручак.“ Говорила љуба Угљешина: