Arnauti i velike sile

43

y којој има и турских рањеника, стоји стражар с пушком. То није спречило. да се помоли ипак дивљаштво арнаутско. Докле су рањени Турци. са сузама у очима говорили: „Ми смо се прошву вас борили а ви с нама постулате као с браћом, (Кардаш ги.би),“ дотле je један арнаутски рањеник откинуо једној милосрдној сестри парче образа ca својим зверским зубима.... И од ових зверова xohe Аустро-Угарска да направи државу? Срећно им било! Али аустријски научници тврде да ће тај покушај зло и наопако испасти за саме Арнауте: „Народна влада вели Др. Курт Хасер 42 и автономија Арбаније била би прави данајски поклон за Арнауте. Од свију балканских народа, на најнижем стуггњу културе стоје Арнаути, и за њих je апсолутна потреба да их неко води , док стигну до потребне зрелости за независност.“ Али да се вратимо историји Арбаније, која,, као што смо видели, није ништа друго, него историја српске државе за пуних седам векова. Зар тај народ после турског освојења није ништа учинио што би општа историја имала да забележи? О да! По арнаутској народној философији: „чиј je мач онога je и вера“ прешла je већина арнаутског народа у ислам. И у овом. погледу врло je карактеристична разлика између српскога и арнаутског народа. Напред смо поменули да je цела српска велика и мала властела погинула на Косову. Кажу да je један једини контингенат српске војске задоцнио за ту битку; то беше босански контингенат, и зато je само српска властела из Босне остала у животу. Кад je доцније и Босна дошла под турску

12 Kurt Hassert, Wanderungen in Nord-Albanien, Mitteilungen der k. k. Geographischen Gesellschaft, Wien, 1898, стр. 369.