Arnauti i velike sile

-1,000.000 становника, констатовао je консул Хану томе милиону 200.000 Арнаута. Писан ових врста живео je у годинама 1891 до 1893 у Атакама, и при његовим шетњама, по најближој околини грчке престонице, наилазио je на села у којима становници не знају грчкога језика, него говоре гегским или тоскинским наречјем. То беху Арнаути. Они су у сваком погледу постали добри грчки грађани, али су код куће још Арнаути. Арнаутско беснило за исељавање, које већ траје толико хнљада година, учинило je да су се они растркали по целом Балканском Полуострву., Шта више, чак у Аустро-Угарској, има села у којима Арнаути станују. Да поменемо само два од. њих : Никинце и Херковце, који се налазе на граници Срема близу Митровице. Ако дакле државници аустроугарски хоће да увуку у арнаутску државу, коју мисле стварати, све оне земље у којима има Арнаута, онда они морају највећи део Балканскога Полуострва, барем његову западну половину, почињући од Никинаца. и Херковаца па до Предбрежја Матапанског увући у ту нову Арбанију, у толико пре, што би онда лакше било испунити и највећу жељу монархије;, да добије у своје руке железницу Београд —Солун. Ако узмемо у обзир колико све европске Велике Силе дрхте зато што je Аустро-Угарска појачала „мирнодопско стање“ своје војске, онда би се могло помишљати и на такав апсурдум. Да сумирамо мало ово што смо довде рекли: Арнаути немају никаквога народное типа, немају никаквога једноставног језика народног, немају никакву народну историју, нису никада састављали народну државу, нису никад ни покушали да дођу до своје народне државе. Према томе позивати се на нашу девизу: „Балкан балканским народима“, да