Arnauti i velike sile

67

„Арнаутско и поарнаућено становништво избавило je, чим се српска војска утврдила у њиховој земљи, да xohe да напусте ислам и да пређу у православље. Из врло похвалне савесности српска je влада забранила свако мењање вере док се не сврше ратне операције и док се не поврате нормални одношаји.“ Е, није вајде, мора се признати, да je католичка црква, која у северној Арбанији и у Приморју, с малим изузетком под српским краљевима, влада од 1250 година, дотерала до врло великога свог угледа у земљи и да je много допринела цивилизации ових европских црвенокожа... Откуда je то да свемогућна католичка црква, која иначе у свима државама европским, у којима je католичка вера владајућа, онаква чудеса прави, није могла у Арбанији ништа учинити? Отуда што католички свештеник у Арнаутлуку не може да живи и да ради само за свој духовни позив. Свештеници су у тој земљи полнил инка агента двеју великих сила, које се међу собом боре за превласт у Арбанији, и које те свештенике издржавају само зато, да врше политичку пропаганду за њих. Те две силе иначе су савезници, чланови онога тројног савеза, који данас заповеда у Европи. То су Аустро-Угарска и Италија. Врло je поучно видети како се ова два савезника боре један против другог, јер би сваки од њих хтео за себе да „резервира“ ту земљу. Аустро-Угарска, која je за своју Далмацију већ стекла велико залеђе („Хинтерланд“), хтела би сада да стече нову Далмацију, тако од прилике од Скадра до Аргирокастра. Прво зато, да би, добивши у своје руке пристаниште Авлону, себе осигурала од италијанскога пристаништа Отранто, -а друго, да би доцније могла као залеђе за то