Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

црква, с јЦе могућности: Св. Сава је могао покушати да у крилу охридске архиепископије i :з,че!("г ;цуј r т!о i и)л. ii н'ји положај српске цркве, да добије, н.пр., већи броЦ егмскопија и да ти епископн буду Срби. Али овој малој помоћи стојале су !!Слике' :метТБе”на ~путу. Број епископија у српским земљама био је одређен повељама цара Василија 11, од којих се није могло отступати, а грчка народност епископа била је већ правило у охридској митрополији. Осим тога, св. Сава очевидно није био љубитељ половичних мера, с увек сумњивим и редовно незнатним резултатима. Друга могућност је била да тражи пуну црквену самосталност' од византинскога царГГ и цариградскога патријарха, тада у Никеји. У нашој исто'ричкоЈ науци* се многб пута, често знања и с много лакомислености, претпостављало (највише због непознавања канона) да је св. Сава изабрао овај други пут само збогтога што се надао да ће у Никеји лако добити све што је желео зато што му је она могла лако дати оно што њој и онако није припадало, него охридској архиепископији, наиме власт дад црквом у Србији. То није тачно. Св. Сава, пре свега, не би ни тражио у Никеји самосталност српске цркве, када не би био уверен да му је она има права дати, а не би се ни цариградска црква упуштала у такав посао, када за њега не би имала никаква ослонца, ни у канонима, ни у традицији. Ја много жалим да морам тек на овоме месту, што је краће могуће, приказати цели положај пред тражење српске црквене автокефалности а то је требало већ давно учинити улазећи само толико у питање о црквеној автокефалности уопште колико је преко потребно да се тачно схвати, како је дошло до самосталности српске цркве. При томе се тешим да српски читаоци имају сада прилике да се довољно тачно обавесте о проблему автокефалности у православној цркви из марљивих студија С. Троицкога, а историчари могу нарочито из студија Ф. Гранића осетити, и то одлично, како треба питањима ове врсте приступати с довољно знања, са савесним историчким методама и с дубоким познавањем црквених закона. 1 )

■) Од студија Ф. Гранића, у вези с проблемом о коме се овде расправља, истичем само једну једину, пошто су у њој споменути н његови

19

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ