Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

Тако је Доментијан много погрешио што је изоставио цареву личност из разговора о автокефалности српске дркве. Разлога за њу довољно је, иначе, навео. Наравно, било их је и више, дли ти се, делом, заиста нису могли спомињати, јер би било незгодно рећи, како су обадва српска владара, и Вукан и Стефан, у блиским односима с Римском куријом, а и да латинска вера и сила још јаче запљускују српске земље него никејске. Није јасно ни шта је Доментијан мислио под васељенским сабором, који би, заједно с патријархом, признао Србима автокефалну цркву. И то је претеривање, јер васељенски сабор то, разуме се, не би могао бити, него у најбољем случају, само „ђ auvoSoc еуотЈцоиаа", уобичајени сабор око цариградског патријарха. Услов за признање српске црквене самосталности био би само спомен цариградског патријарха у богослужењу. Разлог самосталности, несумњиво главни, одлично је схваћен у самосталној држави треба да буде и самостална црква. То је схватање веома раширено, и драго, у свеколиком православном свет}с Начин спровођења српске црквене самосталности саопштен је од Доментијана опет сасвим необично. Сачуван је, истина, главни знак автокефалности, када је речено да архиепископ Србије не мора долазити у туђу земљу ради посвећења, него, вели се, посветиће га домаћи архиепископ са сабором својих епископа. Значи, сваки српски архиепископ морао би још за свога жиЈууга погнатити себи наследника. Такво реlпење је немогуће, јер се одмах мора мислити на случај изненадне смрти, иако би се у овом делу Доментијанова разлагања могао тражити још један разлог за оставку св. Саве на архиепископску част. У даљем разлагању се приповеда како је св. Сава примио од патријарха благослов за себе и за своје отачаство, „и сбеTKiH.uh. noßEA’knHie.uh ierc псдкнЕЕКвноук’ властк npHie.\\h. u (221), дакле опет као неки ексархат васељенске патријаршије, и онда се опростио с патријархом. Тек тада се, по Доментијану, св. Сава упутио цару пријатељу, с којим се разговорио, и који га је замолио да се моли за њега и његову државу. Дао му је још много злата да га раздели у Светој Гори, обасуо га поклонима и опростио се с њиме. То је све довољно збуњено и с несумњивим нетачно-

НИКОЛА РАДОЈЧИЂ