Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

истакнута повеља дата лично св. Сави од повеље о автокефалности због тога што се ради о његову животопису. Али је ипак наведена, само као заповест друга. Прва се тиче при.знања автокефалности српске цркве, и њена садржина, мада је, кратко саопштена, сасвим тачно истиче оно што је у свакој повељи о автокефалности најважније патријарх са скупом епископа пренео је своју богодану власт на _св. Саву, као самосталнога архиепископа, и на све његове наследнике, са својим писменим пристанком и са својим благословом. И поред све опрезности, с којом проучавам ово сложено питање, морам истаћи да је, по Теодосију, довољно сигурно угврђено да је св. Сава добио две важне повеље, о своме архиепископству и о автокефалности српске дрке; да ли су оне биле сједињене, то ја не смем рећи. Но оне нису биле јамачно једине повеље у вези с његовим знаменитим успесима. Судећи по формуларима цариградске патријаршије, на које је заиста већ досада требало упутити српске читаоце, св. Сава је добио повељу о своме архиепископству упућену на своју личност и, можда, исто таку повељу упућену на паству којој је постављен за духовнога поглавицу; може бити да се од ове повеље одустало због језика, пошто се Србима могла саопштити само повеља српски писана, иако би се и она дала превести, као што је и прва морала бити преведена. 1 ) Каква је била повеља о признању српске црквене автокефалности то није могуће казати са свом сигурношћу. По Теодосијеву разлатању изгледа да је св. Сави издана повеља о саборском закључку („гј auvooivFri ттрасцС') као свитак („о хор.ог а ); сабор, синод, сачињава патријарх са скупом епископа, обично из близине престолнице. Св. Сава је морао са своје стране писмено предати патријарху своје „В.'кроук>“, а цару се морао по тачно прописаном начину захвалити. 2 ) То све знамо

*) Формулар патријарашкога писма упућенога пастви посвећенога митрополита: ~’Evxd/|j.axa StSopeva хсХ<; y v eipo-covou|j.evoiir |j.rjTpoTtoX£xair, y.al dp7'.SK'.ay.o7Cotr, y.ai šxepotc.“ Migne, S. G„ 119, 1131—1136. Патријарашко писмо упућено митрополиту: „"Еухалра бсб opevov хф y£tpoxovoupšvcp рг/хротсоХ£хг ( y.ai арусетс.оу.отсф." Ibidem, 1135—1146. 2 ) Формулар изјаве о православљу: „'Нтсарахтг 7coXtx6jv y.ai dpyt67CLay.o7C(i)v auvr|9-w<" ev хср у.асрср Z7 t r yetpoxov£ar yi'/o\Li7ri хоп аирролоиЈаафаХбса." Ibidem, 1157 —1160. Упор. Miklosich F. et Mttller /,, Acta

35

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ