Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

бугарска црква постала самостална патријаршија, и пошто је немогуће и замислити да би Византија и Бугарска пустиле једнога странца да се с таквим кругом рада меша у њихове односе, како се претпостављало да је чинио св. Сава 1 ). Теза о суделовању св. Саве у пословима око признања бугарске патријаршије позива се на једну једину чињеницуда се св. Сава на повратку са свога другога пута из Свете Земље задржао у Трнову. С тим се, разуме се, никако не може доказати његово посредовање ради самосталности бугарске патријаршије. Ми данас, једноставно, не можемо с пуном сигуношћу рећи ни зашто је св. Сава по други пут кренуо у Свету Земљу, ни зашто се вратио преко Бугарске, мада Доментијан вели да се првобитно намеравао вратити преко Свете Горе. Али свима људима, па и историчарима, није лако написати, „не знамо“, па сам тако и ја, сасвим узгред, споменуо, да се је, можда, св. Сава вратио копном због тога што се је бојао дуге зимске вожње по мору, где му је и раније, млађем и здравијем, позлило 2 ). Нема сумње да сам погрешио што сам се уопште упуштао у овакве слутње. И то.је, наравно, одмах примећено, па је мешање св. Саве у признање бугарске патријаршије. задржано, пошто не мора стојати моја слутња о разлозима напуштања дугога морскога пута. 3 ) Разуме се да не мора. Но моја слутња је само типичан случај методички погрешног, а психолошки разумљивог, гомнлања доказа, сасвим непотребног У оваквим приликама, па ипак тако честог. Други су разлози које сам ја изнео против постављене тезе, али они нису истакнути, него само ова узгредна слутња. У сукобу мишљења увек се удара тамо где је највише изгледа на успех, ма и привремен. То је обичан научни став. Зато ја морам овде опширније претрести питање о претпостављеном учествовању св. Саве при признању автокефалности бугарске патријаршије и морам покушати да га потпуно начисто изведем да докажем како је теза о св. Сави као главном посреднику у

4 ) Радојчић Н„ Свети Сава, Годишњица, XLIV, 1935, 46—7. 2 ) Ibidem, 46. 3 ) Станојевић Ст., Смрт св. Саве, Светосавски зборник 1, 1936. 385-386.

НИКОЛА РАДОЈЧИЂ