Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

овом послу сасвим немогућа и потпуно непотребна. При томе hy се, наравно, добро чувати да не упаднем у разлагање већ расправљених и сасвим начисто изведених питања. За мене је главна брига да утврдим, како у признању бугарске патријаршије ни по историјским изворима, ни по црквеним канонима, ни по државном и црквеном начину рада у Византији нема места посредовању св. Саве. Сва је прилика да нам је у Синодику цара Борила сачуван извод из званичних аката о Али ипак не смем више рећи него само да је сва прилика, па зато нећу опис овога знаменитога чина започети са Синодиком, како би се морало то због важности званичних списа чинити, него hy ставити на прво место несумњивога савременика догађају, Георгија Акрополиту (1217 —1282), Њему је приликом признања бугарске патријаршије било таман скоро исто онолико година као Томи архиђакону сплитском, када је папински легат, како он пише, кренуо у Србију да крунише Стефана Првовенчанога за краља. Акрополити су догађаји који су претходили овој великој почасти Бугарске били добро познати. Он је сам доживео нагао успон моћи цара -Јована Асена II битке код Клокотнице” 1230 године. Несумњиво је знао и за разлоге нагле промене односа__ЈlуЕарскога_цара према Латинима после доласка Јована, деЈЗријењсу Цариград 1231 и после његова прогласа за цара док не дорасте наследник латинскога царства, Балдуин II 1 ). Тиме су .Латини сами раскинули раније договоре с бугарским царем и осрамотили га, пошто су му измакЖ~скбрб остварене наде, да he он бити прави владар~ латинскога царства као његов савезник и као будући таст и тутор младога Цара. Сами су начинили од дотадањег пријатеља Латина љутога непријатеља, моћнога и опаснога. Чини се сасвим сигурно да је Јован Асен П учинио прекоТфкве прве кораке од Латина Грцима., Веома занимљивб писмо ексарха царнградскога патријарха Германа II за цели запад, анкирскога митрополита Христифора, упућено цару Јовану Асену II 1233

') Недавно је изашла дисертација: Bohm L., Johann von Brienne, Konig von Jerusalem, Kaiser von Konstantinopel, 1170—1237, 1938.

65

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ