Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

попуштање везивала за питања политичке и црквенополитичке природе, н. пр. радн Солуна. 1 ) Њен тежак положај и,. у исто време, високи политички планови на једној страни а бугарска велика моћ на другој упућивали су Византију на попуштање, наравно, пажљиво. Па зашто је и како је, онда, увучен св. Сава у бугарскогрчке односе као главни посредник при признању бугарске патријаршије? Прво је, како је речено, постављено питање: Зашто се св. Сава по други пут кренуо v Свету Земљу? На њега је дат као~сигуран одговор, да то није било без важних политичких разлога. Ми, међутим, не можемо тачно одредити. све мотиве другога путовања св. Саве исток. Нарочито их не смемо измишљавати, него се морамо ослонити на његове животописце и савременике. По њима знамо да он, заиста, није бно једини поклоник светих места, који је топло желео да их се што више нагледа и да их што чешће посећује. Њих самих ради. О споредним мотивама, исте врсте, да и не говорим, осим једнога јединога —ркупљања светих моћију. Зато се мора много жалити, што су мотиви ове руке, несумњиво тачни, презрени и што су тражени други, туђи оним временима и, што је најважније, страни савременим историјским изворима. Резоновања о мотивима другога пута св. Саве у Свету Земљу настављена су у домишљањима о правцима његова путовања, особито о путу у Александрију, Синај и Антиохију. О посети неких од ових места каже се од речи до речи ово: „За Савин пут у Александрију се још може наћи разлога и оправдања у тежњи, да види чувене „александриске пустиње", али за његово путовање у Антиохију не може се наћи оправданог разлога. 1 ' 2 ) Углед антиохијског патријархата и част града Антиохије као великог средишта богословских наука тако су велики да се не треба ни тренутка чудити што је св. Сава потрудио своју старост и посетио Антиохију, Без тога пута било би његово обилажење Истока заиста крње.

Упор. Радојчић Н., а. с., 46. О солунском архнјереју, Михаилу Пратану, кога је поставно после битке код Клокотнице бугарски цар Јован Асен 11, и којн је, 1235, жртвован споразуму с Грцнма, пошао у прогонство: Petit L., Les ćvžques de Thessalonique, Echos d’Orient, V, 1901 —2, 26 и д. 2 ) Глас, CLVI, 1933, 175.

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ