Balkanski rat

Број 2

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна'21

Деца јупака са Шуматовца овде су се, ка> и на Куманову и Битољу, показали достојни синови својих отаца. Јурећи неустрашнмо напред наши пукови су наступали с великим губитцима, али су они не гледајући на своје јако нроређене редове знали самоза једпо за Напред\ Бакарпо Гумпо било је прекриљепо мртвим п раљешш; лакше рањени дизалн су се сами и ослаљајући се па своје пушке враћали се на превијалиште. — -Једну слнку нећу никад заборавити — причао ми је један посматраоц ове битке — Један војник раљеп у сбе поге паслољеп на две пушке покушава дч се докотура до превијалишта, али малаксао мало мало на падпе. За љпм иде теже рањен један офицнр, који се п сам паслаља па пугаку. Када је стигао до војннка коме су погс пребијене официр се заустави код љега пеколико треиутака, а за тим долази једна дирљива слика, каква је, ио причаљу страних ата пеје, кој I су све то ие из велике даљипе посматрали, могућа само у српској војсцп. Раљепи официр, који је и сам једва гегуцао, упртио је па своја леђа рањенога војника и донео га је на превијалиште, Таква племепнтост својстсепа је само Косовском осветпику. Чини нам се, да се тај племенити херој зове Михаило Станковић, резервпи пешадијски поручник. Како би паградили овај херојизам пун племпштог пожртвовања! То мошв оомо Брпскн војник! Битка на Битољу крунисала је наше ратне успехе, а била је скопчана с највећим тешкоћама, пред којима би морала не само задрхтати по н стуквути свака друга војска. Турци су имали одличне позиције, имали су времена да их добро утврде, скопцентрчсалп су ту сву своју снагу, а имали су ту и доста потпуио одморне војске, која или још пикако пије учествовала у борбама, а у колико је учествовала била је бодра дух^, јер је тукла Грке. Но све то још није бчло најтежљ Од свега тога веће су муке српској војсци з'давтле три реке Црна, Драгор и Шемница. Оне су се страх вито излиле по битољском пољу, које је бпло претворсно у право море. Да дође до Турака српска вДска је требала да прегази седам километара поља, које је све б::ло иод водом. Отуда је и бпло да су неки наши одредн у борбп одржали цсо даи и целу ноћ у води. Напш комапданш су се надали, да ће вода стукнутп у корпта, па су за дан два задржали јачу акцију. Ајш киша са снегом падала је непрестано, а море од водр, к |ју нам је вал.ало прећи, да се прпблпжимо Битољу, бпвало је све веће. Очекнватп се ппје имало шта и Срби иођопхе у папад. Турци су се држалн као иравп јунацн. Хтели су, да оппсу част сзоје војске, ако већ не буду могли снаотн Битољ. И држали су се тако све до онога момепта док српска пешадија нпје у маси почела да гази у дубоку волу и нз ње да водп борбу. г Га,ј ,је факт депримирао Турке и опису онда бши па чисто с тим, да су и ову битку ИЗГубНЈШ. Д)Х турске нешадије гшо је чим је српски војник загазио у воду. Тај момепат Гшо је одлучш за бит.мнску битку, коју су Срби тако јупачки извојевали. • - У Европи само је српски војник у стању, да се бори данима из воде — рекао јевцјнн аташе једие велике силе г. Тшрђу Генчићу у Бптољу. То би могао ђа учини још једино само руски војник, али не и руски официр, Ја се вашима дивим!

Божић на бојног! пољу. — Прослава у Битољу Два су дана која су свакоме Србину најмилија у години, а то су Крсно Име и Божић. Србина који има кућу и породицу срце боле ако у те дане није у кругу својих милих и драглх. А како је морало бити тешко храбрим нашим ратницима, који су ове дане дочекалн на бојном пољу, далеко од своје куће и своје породице, за којима се толико чезче но пољима и градовима простране Нове Србије, где се већ неколнко месеци, одвојени од дома, налази стогинама хиљада најбољих нашит синова. ■ Команде врло добро познају расноложеље и осећаје својих војника, па су учиниле са своје стране све, да им пригуше чежњу за огњиштем и породицом, која је неминовна онога југра, када устану с поздравом „Христос се роди!“, а тим лепим српским и хрншћанеким поздравом нису у стаљу да позфаве своје укућане, међу којима и нема можда друге одрасле мушке главе, која ће им бадњак запалити. Нигде се не вежу тако чврста пријатељства као на бојном пољу, где друг другу може много ваљати. Ту сваки војник у другу види брата, сви су једна велика породица и војне старешине су настале да се Божић проведе у тој великој породици у свему п> српским обичајима, да нико не осети у пуној мери у срцу неминовни бол, што на дан овог највећег хрншћанског празника није на своме дому, да бадњак окреше, да положеника дочека, да с децом, браћом, родитељима весело, ма и у највећој сиротињи, отпева »Рождество твоје.« У свима гарнизонима Нове Србије војска је Божић прославила најсвечаније, а и само српско и хришћанско насеље свуда је настојавало, да братским предусретањем олакша српском војнаку неминовни бол од чежње за својим селом и својом кућом. Ми данас доносимо два ванредно лепа снимка са прославе Болшћа на б >јном пољу, оба престављају, како је српска војска у Битољу, ослобођеном скупим жртвама у крви, прославила Бадњи дан и Божић. ГЈрва слика представља полазак наше храбре војске по бадњак за официрски дом и касарне. Напред ступа музика другог пешадијског пука књаза Михаила ударајући милозвучне арије српских маршева, а за њима на својим помамним хатовима отегла се дуга поворка српских официра, којп поштују и чувају пародне обичаје, да и ту увере своје војпике, да су опи у свему једно. Војскапролази кроз победнукапију главном битољеком улицом, крај реке Драгора, у којој је, као што се на слици види, доста лопих, великих и модерних зграда, а око музике трче мали битољски Срнчићи весели и радосни, љто су доживели тај срећпи дан, да ове подине Божић прослављају у слободи, славећи пале хероје и хвалећи лшве ерпске витсзопе Друга слика предстар.ља једаи леп моменатиз логорског живота срнских артиљсраца н I Бадњи дан. На пољу, крај вароши, где жпве под шаторима, иагаи војпици су заклали и очистили Божићне печепице и ено где су спремили и ражљеве, па их натичу, а ва мало ће их почети да окрећу на ватри, Један ме1;у њима већ се дохватио пушке брзометке, да са неколико пука да гласа, да је њихов вод готов са печеницом п да се већ врти на ражњу Други седи и зубима крцка орахе, трећи их луна чекићем, четврти се баш умно па се брише, пети дохватио неке старе новине, у којима су добили увијено Божићно предовољство, па их на глас чита осталима, а шести „учи“ књигу што ју је добио од куће. Остали весели и задовољни, што им је припремљен БожиН, како су га навикли прослављати код куће, весело се занимају око лепо ошурених печеница, које ће до мало залити румеником винца.