Balkanski rat

Страна 36.

Број 3.

БАЛКАНСКИ РАТ

ЈКивот у Пркзрену

у већим улицама олуком поред тротоара јурк по какав поточић у коме лети Турци — трговци, хладе ноге, перу џезве и филџане . . . Али све то вода носи!

Када је у првим редовима наше војске одјекнуло: „Ето уам Призрена“\ Београцу је већ јављено, како је ]1ризрен ослобођен. Још тада се осећала код свакога Србина нека огромна радост, јер виде да му се отварају врата бољој бзшућности, слави и величини. Ослободити стару престоницу српскога царства донекле значи и обновити царство. С тога је сваки наш војник улазећи у ГТризрен сматрао себе као јунака из обновљеног Душановога царства, Сам Призрен овога момента не разликује се ни у чему од осталих турских вароши. Призрен лежи на обалама реке Бистрице — турска варош и чар шија. А српски крај је угуран од подножја па на врх брда на коме лежи Душанов град. Каца посматрате варош из града прво вам пада у очи српски крај, Куће су просто једна на другој — јер су уз брдо, па се чини да комшија треће куће одозго види шта му ради у дворишту сусед треће куће одоздо! КоликоТурци мало пажње обраћају на чистоту види се и по тиме, што су дозволили Србима да се са кућама пењу уз брдо. Сва нечистоћа из дворишта српских испрана кишама и снеговима слива се преко мала и авлија турских у Бистрицу. Једино што имате весело у овој вароши то је Богом дану реку Бистрицу. Видите је какој хучи преко стена

Да нисам случајно наишао на једну госпођу за коју ми рече један, да је Надежда Петровићева, живописац, са црвеним крстом око руке, а она је једина болничарка у овоме месту, ја бих и даље замишљао да у овом граду Турци владају, али крст око руке госпођице трже ме из заноса и одмах ми прште пред очима сретни положај Призрена и наша култура од сада за две године . . . Чисто видим још сада регулације, канализације и т. д. јер је у много повољнијим приликама но ма која друга варош за извођење „великих општинских радоваН Сама Бистрица у средини вароши може имати врло велики пад и ето вам електричне индустрије, а где је ње, тује благостање! Морамо се вратити натраг вароши, јер ће нас Еистрица одвести тамо Љуми, а нисам рад за сада да говорим о Арнаутима! Већ Призрен је са својим кривим улицама, са многим испресецаним сокацима прави лави ринат Све су му улице тесне, тако да се наше коморџије с великом муком размимоилазе; готобо су све калдрмисане речним крупним каменом па када се возитеко л.има морате одмах да тражите неку бабу да вас „потпаше“ пошто се „пупак развије‘ од силног трускања. Прва реформа у чаршији је примењена, јерје наређено, да се надстрешице сасеку и скину те су тако те улице, постале видне и проходне нашој коњици, која је највећу муку видела, јер је морала да прилегне по коњу да се не би о греде закачили. Има неколико мостова преко БистрИце и то у таквом стању, да су прави „бедници“. Ие зка човек чему да се више чуди, да ли оњоме што је врло ушан или пак луку што је при врху врло оштар; илч! стрмим падинама - страна моста, где је пут обично калдрмисан не камењем већ стенама, а то по свој прилици с тога, да би имала кола и стока при толикој стрмени где да се задржавају. Просто права турска техника! Од становнпка има поред Срба још п Тург.ка и Арнаута каточика. Међу собом немају никаквих веза, чак и трговачке везе избегавају, већ свака народност вуче себи. Турци као законити господари, а Арнаути пак, као најсилнији, сви су од јадних Срба по, а оно што је мање вредности осга-

и камена и како се змијасто пробија кроз варош носећи сву нечистоту, али ипак и поред те природне веселости ипак запазИте и ту трагова некултуре. Због воденица она^.је кољем зајажавана на виш.е места и код тих коља видите по читаве бураге говеђе како плове, а црева како се играју по таллсима најбистрије Бистрице. Али мало даље низ реку управо до пољске болнице видите примитивну индустрију, фабриковање кожа — табаковање. У једноме каналу широком два метра јури вода, а ту су намедитена подужа бурад са перијама, те их вода тако окреће, а у њима се коже штаве примитивно. Оваквих буради има на овоме каналу врло много и када их по сматрате све вам се чини, да је Бистрица заслужила што јој се овако бурад клањају због њене бистрине, брзине, природне веселости и најзад њене великодушности, што сву нечистоту варошку гута. Не да се замислити каква би била варошка нечистота да није ове благотворне реке. Из брда на коме је српски крај избија на неколико места вода и то у јаким млазевима.. Сва та вода утиче слободно у Бистрицу или је цевима спровецена по вароши, те има готово свака мали кладенац, а и поред њих

Може се рећи, да је раја више зла претрпела од Арнаута но од Турака, а то је с тога, што су се Арнаути у последње време толико осилили, да су чак и Турке нападали, а то је природно с тога, што су Србе пљачкали и Турци и Арнаути и када Је остала гола раја, онда Арнаути окренуше да пљачкају и Турке. Турци Призренци највише се плаше, када чују, да су се Арнаути у Љуми, звани Љумљани, побунили. Одмах се затвара чаршија па ма то у које доба дана бидо, јер знају, да ччм уђу Арнаути у варош одмах пљачкају. И за све време док ова бојазан предстоји цео турски гарнизон у Призрену је у приправности. Имао сам прилике да чујем од једнога Турчина да каже: „Турска није могла нинхта Љумљанима да учини и нас од њих да заштити, али Алах посла другога цара, да нас заштити као грађане, а Царевину и Арнауте да казни"!,.. Идући улицама нема шта да се види до кућа са решеткама и чврстим капијама и на њима стари звекир. Када се звекиром залуиа, врата се отварају, али се не види ко их отвара. Пред вратима има једна поњава као завеса, иза које се сакрије була пошто врата отвори