Balkanski rat

Страна 60

БАЛКАНСКИ РАТ

број 4

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТАН Дипитди]в 1роти1! ЈУНАК ИЗ НЕТИРИ РАТА

ПЕШАДИЈСКИ ПОРУННИК Јаквв | Протић ЈУНАК СА КУМАНОВА И БИТОЉА

ПЕШАДИЈСКИ МАЈОР ! Петар Д. Протнћ СЈ1АВНО ПАО НА ПРИЛЕПУ

Доносимо данас лик славно палог прилепског јунака, пешадијског мајора Петра Д. Протића, брата му млађег, иешадијског поручника Јакова, који се одликовао у свима борбама од преласка границе до Бзтоља, и оца им јунака ив оба ранија српско-турска и српско-бугарског рата. Мајор Петар родао се у убавој поп Лукиној Свилеуви 11. новембра 1873. године у дому разборитог и угледног сељака Димитрија: Основну школу свршио је у месту рођења, а како је био бистар и даровИт младић отац га да у гимназију, коју је почео у Ваљеву, а свршио у Шаицу. Септембра 1893, ступиоје са двадесет шестом класом уВојну Академију из којеје као потпоручник изишао 2. августа 1896. Као капетан свршио је и виши курс Академије Овај рат зпекао га је у чину мајора као команданта батаљона у VI. пуку,са којим се славно покизао у свима борбама до Бакарна Гумна. За својв храбро држање на Куманову предложен је за сребрну медаљу за храброст, а за јунаштво на Бакарном Гумпу, где је сзртно рањен, предложсн је за златну медаљу од команданта дринске дивизије. Мајор Протић је на Бакарном Гумну смртно ран.ен, али је имао још толико снаге, да сам дође до Прзлепа, где је сутра даи у болници испустио своју племениту душу. Погребен је уз учешће целог Прилепа сав у цвећу, Доцније му је брат тело пренео у Београд да овде Почива вечан сан. Мајор Протић, који се тако одликовао па бојном пол.у и у миру је важио као одличан официр, те је з\ своје заслуге био одликован медаљом за војничке врлине и орденом Кара1;орђеве Звезде. Млађи му брат поручник Јаков као водник у УП. пуку показао се достојлн и оца и свога брата. Непријатељско тане га је пошгедило, али су му ратни штрапаци, нарочито бављење у води пред Битољем, руинирали здравље, те је морао поћи у благо поднебље Приморја да се исцели. Оба ова тића соколића излетела су из гнезда старога сокола и јунака сада пешацијског капетана, Димитрија Бротића, чију слику доиосимо, по заслуаи, уз слике његових достојних синова.

Стари симнатични чика Мига рођен је 1, августа 1854. у Свилеуви. У војеку јс стунио 1. маја 1874, Учествовао је у крвом српско турском рату у борбама на Вратарници, Гиљанима и Великом Извору као поднаредник, а као наредник на Гамзиграду и Злоту. У другом срнско туроком рату одређен је као наредеик за наставника батаљона П. класе посако-тамнавске народне војске где је остао све до свршетка рата. Тада је изашао из војске као наредник, и иостављен је за ађутанга III. шабачког батаљона II. класе народне војске. Када је објављена мобилизација 1885. год. Протић је као резервна наредник похитао у сво,,у команду у 6. пук. У српзкобугарском рату учествовао ј; у бзрби на Брложницн, Сливници, Драгоману и на Пароту, гда је и рањен. Као рањен иренет је у нишку болаицу где га је Краљ Милан поздравио личао у болница са чиаом потпоручника за одлично држање нред иепријатељем. 1'ако је чика Мита остао у војсци, своју породицу преселио из Свилеуве у Втљево где је био са службом и где је и своју деЦу п коловао. Чика Мита је и у овом четвртом рату учесгвовао као командир пекарске чете, дринске дивизије другога позива и са својом Четом допро је до Ђаковице. За стечене заслуге враћен је у акТиву и унапређеа за капетана. Вика Мити и Јакову нзка је срећно уиапређење, а славно палом Нетру светао сиомен у српском народу, за чије је идеале потожио сВој мшвот, ^ -.€>о.ф§а ВДЛКАНСКИ РАТ — У СЛИЦИ И РНЧИ •— 3 .) Ире објаве рата трећа српска армија иоД командом ђенерала Воже Јанковића имала је крваву борбу са Арнаутима па Преполцу. Сломивши ту отпор Арнаутапотукла их је ова 'армија и па Тенеш-долу и 10. октобра, када се на Куманову водила најкрвачпја борба, ђе-