Balkanski rat

Број 6

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 95

Међу разоружаним селима било је и село Кракорница у коме живи фамилија Талех Крифа паше који живи у Цариграду, а ту у селу са женама и децом на броју преко 80 душа зкиви његов стриц Сали ага. Као човек од великог утицаја у околини као богат човек, Сали ага је номагао да се разоружање изврши на миру и изјавио је, да се против српске војоке и новог стања неће бунити. После неколико дана дошли су команданту неколицина људи из Кракорнице и околних села и причали, како су сазнали, да се Арнаути из Љуме и Малесије сиремају да пређу Кораб планину, да их има на 1600 људи, те да упадну у Горњу Реку, побуне или попале села, која су се предала, а затим нападну батаљон у Мавровским Хановима, како би продрли у иравцу Гостивара и појавили сеупозадини дивизије. Да бих сазнао, има ли и колико иетине у овој ствари, јер су околни сељани често доносили оваке гласове, нросто из страха и жеље да им се у село пошље које оделење војника, командант је упутио једну патролу од 15 људи иод командом наредника Милосава Грубача да оде ка селу Кракорници, Штировици и даље ка Радошуни и извиди, има ли тамо у истини сакупљених Малисора. И наредвик Грубач и војници из одређене натроле сами еу се пријавили да изврше овај задатак. Командант је палазио да ће поверени посао боље извршити људи, који сами пођу и да ће бити способнији за борбу и гаграпаце, него када се одреде онако среда. Патрола је ова ношла 29. октобра по подне и око 10 сати увече стигла је у Кракорницу где је преноћила. Ту је нареднику Грубачу долазио Сали ага са сеоским иохом и уверавали су га,

да нема никакве опасности нити су се Малисори појавили у околини, Сугра дан — 30. октобра спремао се наредник Грубач на полазак за Штировицу и послао у 7 сати пре подне свој раиорт у коме јавља оно што је напред речено Али кад је изашао из куће и почео прикупљати људе био је изненађен пушчаном ватром из отолних турских кућа. Истог.ч дана, пред мрак дојурили су преплашени се љани села Богдева и Врбена у Мавровске Ханове, да јаве команданту, да се у Кракорници бије бој између наше патроле и Арнаута-Малисораца, који су упали у еело и наиали натролу. Своја казивања су потврђивали тиме, што је неколико породица из Кракорнице избегло у село Врбен спасавајући чељад, иошто су им куће попалили Арнаути. И ако је ово казивање било у супротности са јутрошњим раиортом наредника Грубача, ипак се мајор Пилетић иије ни смео ни могао оглушити о категоричко тврђење ових људи, који су зајемчиди живогом, да су својим ушима слушали пуцњаву и борбу, те се реши, да иошаље једно јаче оделење, које би иретекло у помоћ нослатој патроли. Иемајући тачних података о томе, колико је бројно јак нападач, ниги у каквом се положају налази нанаднута патрола, морао је озбиљно размишљати о том одашиљању јачег оделења, јер на тај начин је морао да ослаби и иначе свој ослабљени батаљон, од кога је дан раније поелао педееет људи у Галичник, а настало је јако побол.евање војника услед дотадањих прекомерних штрапаца И борби. (Наставићо ее).

Шт јунацн. Рвдов поравскв пвтвћв бригадв, Ишца Лазовић, ћерка Војводс Р1арка Пиљанова. У госпођи Лазовићки, на глас објаве рата, узаврела је крв Марка Миљанова, па је и она с пушком у руци потекла у помоћ ослобођењу браће. Са моравском летећом бригадом пуков ника Стеве Миловановића госпођа Лазовић издржала је све ратне штрапаце, а да нигде посустала није. Она је својим мушким и јуначким држањем учинила част српском женскињу и показала се достојним дедетом једног од највећих јунака новога доба Не имајући од срца мушка порода прославшени кучки херој, медунски Обилић, војвода Марко Миљанов тешка срца је склопио своје уморне очи, р кости његове под тврдим Медуном задовољно сада почивају у вечном миру, јер крв његова није усахнула ни у жилама жен ске деце његове. Госпођа Лазовићка није прва Црногоркз, која је с пушком пошла на бојно поље, а ни ово јој првина није, јер ју је славни отац и као младо девојче уза се водио у борбу против Турака, али је њена готовост, да се бори против душманина у већ одмаклом добу своме, када се и мушки ослобођавају војних дужности, достојна нашег признања и поштовања.

У извесном броју примерака случајном омашком је означено, да је г. Ђура Л. ЈЈокпћ командант 5., а треба да стоји 6. пука.

Ревизори и продавци се моле да неодложно одмах по пријему овога броја пошаљу обрачун и нозац за јануар и фебруар.