Balkanski rat

Број 8

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 1У5

Од Бкош ко Мтм — Утнвци јсдног војнша другог пргкобројног пука Наш пук, други прекобројни, из моравске летеће бригаде пуковника Стеве Миловановића добио је паредбу, да се крепе у Елбасан, да тамо замени 18 нук. Из Скопља смо пошли железницом пугујући кроз Велику Србију. Из Скопља смо пошли у 9 часова и прва стагшца била нам је Зелениково. Мало иза Зеленикова наишли смо на мостна Вардару, чију су гвоздепу конструкцију са те стране Вардара, до првог стуба Турци дигли у ваздух. Но наши вредни тшжињерци брзо су то поиравили тако, да воз иреко њега сада комотно прелаз.-т. На левој обали Вардара, на једној коси, лежи дпвно село, Башипо село, из ког се Велес врло лепо види. У овом селу је чисто српски живаљ, вапредно је чисго и лепо, куће су кречене, већином плаво и црвено, ређе бело. Пројурисмо крај овог красног села и нађтсио се у Велешкој станици. Отаница је од Велеса удаљена за читавих 2—3 а можда и в и ш е километара. Носле кратког задржавања, возсе крете, 1 и упути се право ка вароши; дивиа слика: на две планиеске косе, лежи Велес, који оставља дивиу слику, слику која очарава; а средином, долнеом, тече кроз сред Велсса хучпи Вардар. Воз пролази Вардарском долином кроз сред Велеса. На деспој обали и има пешто долине, али лева је сам крш тта ком сс палази, па самим стенама варош; у сред Велсса прокошш ,је тунел кроз који воз пролази, а над самим тупелом подижу се велешке куће. Па излазу изВелеса, са десне стране пруге, у самом кргоу, види седиван манасгир, који је зидан од самог камена, као и једна црква и град, који со такође па самом кршу у степи надази. Са леве стране остаје Вардар, који својим Јкубором носи глас слободе кроз ове старе Србинове крајеве. Са десне је крш и стена, да на неким местима изгледа, као да ће се сваки час срушнти иа воз и затрпати га. Огигосмо и у Венецијаи Гроцко из ког иолакз кретосмо ка Криволаку, гдс па иуту видесмо један дилан гвоздени мост, за колски саобраћај, коме је средина, гвоздепа копструкцијз. бачена у ваздух, а и оа једпе и са друге отране стоје још два дсла потоупо читава и смеју се својим бившим госама, што су остале читаве. Са деспо страпе пруге, указује се колоеалпа, дивна равап, да око’ једва може допрети до планинских веннца, од којпх једап засеца ову лепу равап. Ту се налазн попаљено село Криволак. Дивпо и велико село, којс је жртва рата. Нанлазимо и па Демир Каггају. Место је од пруге удаљено, да се и невиди. Све су ово пусти предели, нигде ништа није обрађивано, жалост иогледати плодна по.ља и равшт, који нису никакве користи доносили, а у себи толико богаство имали. Улазимо и у кланац Де мнр Каггају, пролазимо кроз тунел и све долином Вар-

дара, који се једва пробија кроз стење, што се у небз диже, обавијено густом маглом. На једном месту мало проширење, које су неки искористили и подигли романтично необично, дивно селанце, коме име не могах сазнати. После прилично дуга пута, ево нас где стигосмо у ггорушено и напугатено место, крај саме пруге, Струмицу, село са 40—50 кућа, које су како рекох од становника напуштене, и порушене, у оним, пак, које су остале здоаве станују нагаи војници, који су ту остављееи као посада. Из Струмице стигосмо у Мировце. Чим се из села изађе са лева указују се планински латицц са десне широка раван, која је засађена дудовима. Они се овде врло много гаје, због свилених буба. Иред самом Ђевђелијом, улази у ово поље један планински лапац,,иа ком се у даљини види лено селанце. Снег пада, покрио и брда и равнице, воз се креће и приближује новој српској граштци, приближује се Ђевђелији. Пред сзмом Ђевђелијом пукла раван и лево и десно, засађена самим дудовима. Ево нас и у сганици. Са саме статшце у втрош води легга, широка и у недоглед дуга улнца, са врло лепим грађевинама. На сред вароши издиже се једна колосална четвороспратиа зграда, за коју дознах да је режија за дуван. Ђевђелија је дивно и велико место у Вардарској долини, крај саме пруге. И ако овде треба да буде паша нова граница, наш воз иде свс до Гуменџе, те остасмо у вагону у КОМ СМО II били. У Гуменџу смо стигли око пола 5, и ту смо из пашсг, прешли у в о з оријепталског друштва, који екснлоатшие пр.угу до Солуна и од Солуна до Битоља. Одавде се ређала стапица за станицом; 'Карасули, Лматово , Караоглу, Топсип, да наједвитејаде у 9 и четврт у вече будемо у Солуп.у. Са сташгце се одвезосмо до хотела, мало се умисмо. дотерасмо, ствари остависмо и крстосмо ка Солунскоме залнву, да видимо какав увече изгледа. Ударисмо главиом улицом, у којој се куће дижу без икаквогреда једна је упутра, друга за 1, 2 на и 3 метра изашла папоље, па и цоо тротоар заузела; улице велике, узане кроз који трамваји пролазе; први утисак овог је такав да изгледа као да се човек налази у каквом селу, у ком се без икаквог нлана ради, подиже варош. Ударисмо кроз покривеву чаргаиј/, која је врло лепа са модерпим новим зградама, да ггам се на крају укаже божанствоп изглед залива, и замирише ваздух на сумпор, У д а љ и п н се в и д и х и љ а д е светиљки ; т о с у па бродовима, који се у заливу налазе. После кратке шстљс по кеју, решисмо да идемо на ;спавање, па да сутрашњи дан употребимо на разгледање вароши. Упутисмо се чаршији, све ври као у казану, маса торбара деру се и под нос вам подносе своју робу да је купите; једва се прогурасмо кроз ову гунгулу, и иза'ђосмо на кеј. Дивна слика: уза сам кеј маса барки које са околних острва доносе лимунове, поморанџе и остало јужно воће и из којкх се истоварује на сам кеј. (Наставиће се)

Из нове Србије: улица у Скопљу.