Balkanski rat

Број 12

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 179

домак наше градске артиљерије, која им ништа није могла. Шта ће то бити? Што не долазе Грци? Десно у дал.ини чула се топовска грмљава, али ређе него јуче. Ништа не разумем око себе. Око 8 часова ујутру (5 нов.) дође у село мајор Тодор Павловић и добаци нам иронично: „Ништа од вас седмаци. Девети пук још синоћ прешао реку“. Ово нас јако пецну и чисто нас наљути. Пробуди се у нама некаква сујета и суревњивост Зар ми не вредимо колнко и 9. пук? Што не иареде да прелазимо па макар сви изгинули мислио је сваки од нас. Оцмах некако затим позваше нашег команданта батаљона и команданта 4. батаљона, капетана Влад, Живанчевића. Не прође дуго а наш се командант врати. Беше забринут. Одмах је позвао командире чета. Два командира беху већ ту око њега али им он ништа не рече док и остали не дођоше. Видимо ми да нам се кува нешто Кад дођоше и остала два командира, ко мандант отпоче: — Господо, командант дивизије наредио је, да седми пук пошто потозаузме данас село Чевриксн без обзира на жртве. Командант пука је одредио тре ћи батаљон, да први прелази преко мостова. — Која ли ће чета прво загазпти, по мислисмо а ноге нам се готово одсекоше. Нијс шала наићи на мостове. Ту је првој чети сигурна смрт. — Прелаз ће се извршити овим редом, продужи коман дант, а сви га коман дири погледаше. Прво ће поћи четврта чета; затим трећа, па друга и напослетку прва чета. За нашим батаљоном поћи ће четврти батаљон Артиљерија, ми траљези, први и други батаљон потпомагаће нас својом ватром. — Још је добро, помислих у себи, ми смо трећи по реду, а трећа и четврта чета имају да запуше м тове и ровове пред Турцима. -- Прелаз ће се извршити овако, наставља командант, прво ће поћи ред од пет војника; за њим на 100 шрака кренуће се други ред, и тако редом пет по пет. У воду има око 50 војника, рачуна сваки за себе, по пет, то значи десет реди; они су на сто корака одстојања; према томе вод ће бити у дужини овд 1000 јиетара. Чета око 4 километра. Две чете 8 километара. То је таман толико, да они први већ пређу, кад ми будемо наилазили. А ако они изгину шта ће онда бити? помислих и збуних се мало, јер у гшмети већ преставих како ћемо и ми ускакати у турске ровове и како ћемо се гушати са Турцима „на бајонет 11 . Па шта ће бити ако ми пређемо а Турци поруше мостове иза нас те нити ћемо ми моћи одступити нити ће ови иза нас стићи у помоћ? Напослетку, нек буде шта буде, помислих и почех понова слушаги шга нарећује командант. — Заустављања не сме битњ Сваки који буде застао биће убијен од позадњих редова. Према томе, господо командири. издајте такву заповест. Пуцања такође не сме и не може бити. На извршење! заврши командант.

Командири поздравише и одоше својим четама. — Од куд овај ред „однатраг", рећи ће неко од њих. — Ништа с тим, додаде други, само би тај исти ред требао да буде и при прздлогу за одликовање оних који остану живи — Здраво! Здраво! рекоше један другом и разиђоше се својим четама. Четврта чете беше на сеоском путу а трећа чета у једном дворишту, Интересовало ме је како ће командири издати заповест војницима Командио 4 чете, капетан II. кл. Борисав Ристић приђе одважно својој чети и рече им енергично: — Војници! Ми смо добили наређење да први пређемо преко мостова за нама ће трећа и осгале чете из батаљона. Ми треба да се поносимо, што ћемо први прећи мостове. Чете ће прелазити у редовима пет по пет на остојању око 100 корака Прво ће поћи наредник Миливоје Стојановића за њим 1. вод, за њим 2, 3 и 4 вод. Заустављања не сме бити и ако који ред стане, позадњи ред је дужан да пуца на њега. Први ред напред! Наредник Миливоје — један од најинтелигентнијих и најхрабријих наредника изиђе и са њим још четири редова. Прво се прекрстише па пођоше Били су бледи и достојанствени. Ми их прежалисмо, јер оии иду први у сигурну смрт. Сам командир Ри стић уређиваше редпо ред и упућиваше их један за другим на потребном одстојању. На зачељу 1 вода пође резервни потпоручник Дебељаковић. На Нагоричину није се одликовао, али је садврло храбро кшао. напредСви офипири беху се искупили пред старом порушеном бакалницом на раскрсници и испраћиваху ред по ред. Сваки ред им викне: 3'I :ом ! а официри им срдачно после „Срећан пут!“ I рљив тренутак. Кад се крену и последњи ред четврте чете, са њим пође и командир Бора Ристић, без шињела и без сабље; само са револвером у руци. — Нека одмах пође и трећа чета, а сад Збогом! рече капетан Бора и пође. — Срећан путГвикнуше официри и ми, и мал неки не заплакаше. Сви су се некако праштали као да се никад више неће видети. Гранате већ почеше падати, по нека долета и до нас па и преко иас. Командир треће чете, капетан I кл. Светомир Ђукић већ издаваше заповест својој чети. Он се усиљавао да буде весео, али се примећавало и на његовом лицу бледило. — Војиици, ми ћемо поћи за четвртом четом. Ово је последња битка и покажимо се јунаци. Коме је суђено да остане жив, ништа му не могу турске гранате Јел’ тако? — Тако је, одговорише војници слободно и намештаху капе као да ће на парадни марш. (Наставиће се.)

№ бнтољске 8вш

Српскн ратнн пш на Битољу: запншнн турски гошш и каре.