Balkanski rat

Страна 238 13АЛКАНСКИ РАТ Број 15

Бугарн ! За време моје 25 годишње владе тежио сам увек да Бугарска буде посвећена култури и прогресу, мирном раду, срећи и благостању. У том правцу желео сам да стално корача бугарски народ, али провиђење је хтело да буде друкчије. Дошао је тренутак када је бугарско племе позвано да се лиши лоброчинства мира. С оне стране Рила и Родопа наша браћа по крви и религији нису била срећна ла, и после 35 год. од нашег ослобођења дођу до живота човечанског и подношљивог. Сви напори, чињени да се псстигне тај циљ било од стране великих сила, било од бугарских влада, ниеу успели да створе услове за све Хришћане, да уживају права и слободе човечанске. Сузе балканских робова и јауци милиона Хришћана морали су покренути срца нас сународника и једноверника који дугујемо за своје ослобођење и миран живот великој хришћанској ослободитељци. Народ бугарски сетио се пророчанских речи Цара Ослободиоца: „Свето дело има да се изврши до краја.“ Наша љубав према миру исцрпена је. За спасење хришћанског становништва у Турској не остаје нам ништа друго него да прибегнемо оружју, јер само тим јединим средством можемо му осигурати живот и имање. Анархија у турским провинцијама претила је и нашем народном животу. После поко ља у ЦЈтипу и Кочанима уместо да да прав ду и сатисфакцију угњетенима, као што су тражиле наше владе, Турска је наредила моби лизацију целе својевојске. Наше дуго стрпљење стављено је овим на тешко искушење. Осећаји хришћан ске хуманости налагали су нам свету дужност, да помогнемо нашој браћи када им се прети истребљењем. Част и достојанство Бугарске налагало ми је императивно да позовем под заставу спремне синовеза одбрану отаџбине. Неше дело је праведно. велико и свето. Са вером да ћемо наћи заштите и помоћи у Свемогућем јављамо народу бугарском да је Турској об-

Наше еојсковвђе Ђснврао Павпв Јурншић КОМАНДАНТ ДРИНОКЕ ДИВИЗИЈЕ Ђенерал Павле био је те ретке среће да у овај рат поведе синове јуначких отаца, које је он раније во дио у три рата. Јунак из пређашњих ратова ђенерал Јуришић је и у овом рату не само умешно водио сво ју дивизију но је у критичним тренутцима показао ретку присебност и личну храброст, коју је документовао и у ранијим нашим ратовима. Седи искусни војсковођа,

јављен рат за заштиту човечанских права Хришћана и наређујемо нашој храброј војсци да се крене напред на турско земљиште. Поред нас и са нама боре се у истом циљу противу заједничког непријатеља војске савезних балканских држава, Србије, Грчке и Црне Горе и у тој борби Крста против Полумесеца и Слободе против Тираније имаћемо симпатије свију оних који волу нравду и напредак. Охрабрени тим симпатијама јуначки бугарски војници нека се опомену херојских подвига својих отаца и предака и храбрости својих ослободилаца Руса, па нека лете од гтбеде ка победи. Ншред, Бог је с нама. фердннанд !. с. р. Гдчкоп народу! Свеге обавезе према отаџбини л нашој потлаченој браћи и хуманитетналажу нашој држави да после неуспеха наших напора за одржавање мира прибегнемо оружју да би смо једном учинили крај трпљењу Хришћана у Турској, који већ од толико векова нисумогли постићи елободу вршења својих људских права. Грчка са оружјем у руци предузима ову свету борбу за право ислободу потлачених на ' рода у спора зуму са својим савезницима, који су инспи рисани истим о сећајима и сједињени заједничким обвеза ма. Наша сувоземиа и иоморска војска иот пуно је свесиа својих дужности према наро ду и Хришћанству. Сећајући се сзојих народних традиција и горда са своје моралне надмоћности она ступа са пу номверомуборбу да својом крвљу задобије слободу угњетенима. Грчка ће са савезничким државама и са својом браћом по сваку цену ићи томе светом циљу,' позивајући у помоћ Свемогућега у праведној борби за цивилизацију. Живела Грчка! Живео грчки народ! Ђорђе I. с. р.

стари опробани ратник и јунак на гласу ђенерал Јури шић се и у овом за њега петом рату показао соко сиви. Његови војници, чије је он очеве водио у три рата и који га од очева својих и знају као јунака, са див љењем и поштовањем говоре о храбрости свога војсковође, који се, као мало ко, показао достојан гостопримства шта га је нашао у нашој средини. У оно бурно доба 1876. када се све живо у Србији спремало за рат за ослобођење и независност, попетеше браћи у помоћ Срби са свих страна, да уз слободну браћу и они изложе своје српске груди непријатељ-

ОбвЕзннцн I. ескадрона III. познва Дунавске Двввзвскв Коњнце са својим крмандиг п офнцнрапа н подофнцнрнпа.