Balkanski rat

Страиа 226

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 15

е р н б к о ] ш н

Мојег виенца браћо, нема, јоште иома, Од пјссм ' јс сваке боља шутња ниема, Не може вам Хрват да опјева славу, Ни ловора граном да вам вјенча глс ву, Та најлепши виенац и најлепгае слово Вашој вјечној слави то је Куманово! К о с о в о је ваше . . . Цар се Душан буди. . . И Марко је усто!.. Ви сте данас људн! Наша јадна раја ето из далека Чула, гдје се ори ваша бојна јека, Шутјела јо само; пхто ће раја биедна Свога круха гладна, своје воде' жедна? Хтјела је заорит — — ал’ закука јачо, Да у вапгим мртвим своје живе плаче Убишо је иатње недаће и муке, Не зна раја више нити у хајдуке! Спљет БвМа н Црвоп Врху — Бвлешке јвднвг учевника ез ХШ. пра првог познва Одред XIV. пегаадијског пука нрвог п.озива који се састојао из: самог пука; дивизајона брдске артиљерије, под командом мајора .Крупежевића; вода ксљице и пионира и нешто болничара заноћио је 9. октобра код села Талишманци, пошто је заузео Кратово. Одред је вероватно имао, да се преко села Крилатице појави у бок Страцинеком положају и олакша осталим пуковима тимочке дивизије заузпмања истог; но ово је већ сврпшда ранијег дана дивпзија сама разбивши Турке, раздвојивши их у два дела која су се повлачила ка Куманову и Скопљу. Ноћ 9. октобра код Талишманаца ирошла је на миру; преко ноћ добивено је наређење за покрет Кратову; јср Турци нале седа око Кратова, а и вароши прети опасност. Зором 10. октобра припуцаше пушке на бивачвој стражи и док си ударио длан о длан батаљони су били нод оружјем ипстиктивно сваки је војник грабио пушку н сгајао што пре у строј. Ово пуцање изгледа ми да је било нарочито наређено од стране команданта пука, Драгомир љева тактика овде је нашла своју примену; само да командант нука после првих пушака није узвикнуо тто га грло доносп: Шта је то? Овако су одмах доста њих номислили. да је намештено пуцање тим нре, што је командант пука био у близини предстраже на преноћишту, а не у биваку. Накнадно су завијени шатори; пук је се кренуо поред једног затвореног хана. Где се пук креће и у ком циљу: није се знало; кад је упитан командант одговорпо је: Замном! Широк довољно колски нут даваше могућност за брзо кретање; убрзо видесмо да с-е покрет врши натраг ка Кратову. Западно од еела Жељезнице издвоји се 4. чета 4. батаљона добивнш налог да се фронтом утврдн ка Кривој Реци и ту норед пута остане до даљег наређења.*) Предходницу пука образовао је батаљон мајора Живана Грбића, на челу главнине батаљон капетана Љубомира А. Недељковића, па су се даље ређали остали батаљони и делови. У таком распореду убрзо се стигло до Кратова. Успут сретосмо претоварене сељаке и сељанке, нретоварене пљачком за коју су користили и магариће. Шта се ту код ухваћених пљачкаша није могло наћи и сгрукова и блуза и јастука, бријача и сатова, по недесет емалираних лончића за кафу, и у опште речено: што им треба и што им не треба. На самом уласку у варога искочи пред чело главнине лотпуно наоружаних, 6-7 тур>-

■■) Ова је чега повучепа још истог вечера у састав батаљона.

ГГе треба вам пјесма од б ата Хрвата, Јер су ваша дјола пјесме суха злата! Вп сто својом снагом ускорили зору II вратили сунце рођеноме двору, Поввали сте Марка на пир нове крви; Хероји стс данас на Балкану први. Оа Бугаром братом удристе још боље, Виенац ватпе славе реси Д р и н о п о љ е! Мојег хшснца нема. .. Тражим болну рају, Да јо слабу купам у вашему сјају, Да јо крсдим опет вашом рујном крви Да постану орли хвени слаби црви, II науче ови невољници спетхх, Да је добро живјет, ал’ још боље мриети, И кад негве стисну и ноге и руко Онда треба поћхх опет у хајдуке! Рикард Катапиннћ Јеретов. еких војника, са суро-зеленим зангаљеним фесчићима без кићалке; појединци из штгба пука инстиктивно се машише за револвере; али се брзо објасни да су то хришћани бегунци из турске војске; њихов говор п сведоџбе једног комите нотврђиваше ово. Убрзо се изашло на нрви плато јужнз од вароши, претходнички батаљон преко села Шиљегова хваташе се пл. Плавице. Звоно са сеоске цркве звоњаше на молитву, јер је доласком војске било спашено турске обести; ред је био дошао на њега да га Турци кољу и пале. Предходница заузе предстражарски положај а главнина скрете десно платоом праћена доста плахом кишом, која поче да одједанпут пада. Под кишом почеше се дизати биваци но батаљонима, артиљерија и делови позади. Очас утонуше војници у шаторе на мокрој орници, без сламе, Хладнакиша, баре и сигно меко блато, које се очас нанрави, не даваше да се излази, једино који су баш морали излазили су; видите ког команданта батаљона зове га командант, ила какав ордонанс пешак глиба по блату и једва извлачи ногс да би донео или однео ваређење. Хоће неће извлаче се из шатора стражари за бивачне страже, неможега их извућн на овом кијамету; зовеш га по имену он ћути и прави се „шваба“, у оваквим приликама помагало је да се десетар узме за јаку и он очас нађе његове из десетине, Гумиране пелерине кроз шавове почињу да прокишљавају код офдцира; они се жалу на Задругу и псују, чује се наљба десно, на Куманову озбиљно се бије битка. Око 1 часа по подне артиљериска паљба толико је узела маха да је и код нас, страшно изгледало; наше су мисли биле тамо, зебло се да се не догоди каква несрећа, те да нам у почетку не покварн операције, Батаљони се почеше утврђивати чим киша престаде. Турци нам под носом нападоше један заселак у коме су били збеговн из околине Штипа. Кмет селски дође задихан плачући тражи „командара", вели: да су му заклали сина и да су Турци заузели Црни Врх пушкарајући се из стења са нашим сељанима и 2 батаљоном који је имао тад једног погинулог и једног рањеног у шаку. Ватра ар тиљерска на Куманову око 7. часова увече поче да малаксава, јер се већ беше смркло, али се ипак на махове и преко ноћ 10 /и чула. Командант пука са гатабом склонио ее у неки кућерак —• нодрум у винограду, команданти 1. и 4. батаљона са својим штабовама опет у једну кошару покривену лозом; то су биле „царске" палате, само кад је сувота па макар колко да дим улази у очи, дување на врата, којих није било, сиречено је имнровизованим вратима од Небета капетана Недељковића. Ирикомандован доктор Гостушки импровизовао је од носила постеље тако,

к