Balkanski rat

Страна 230

Број 15

БАЛКАНСКИ РАТ

Српннња пуслиманна у Херцеговини.

На валовитој Дрнни.

Коњиц је једно од најславнијих места херцеговачких. Већ у средњем веку био је град чувен и са политичког и са трговачког гледишта. У њему су се држали и босански сабори. Коњиц лежи на Неретви, која га дели на два дела. Ту је чувени камени мост прославље

ног везира босанског, Србина Ахмеда Соколовића У близини Мостара на прузи између њега и Коњица убаво је местанце Острожац чувезо са своје природне красоте и‘још више познато по сваковрсном воћу, које овде дивно успевз. Бањалука је велики и напредан град на Крајини, у којој Срби православни чине апсолутну већину према својој браћи муслиманске и католичке вере Седиште 1е православног митрополита, католичког епископа и начелника округа бањалучког.

У р 1В У — Из иаг ратног дневннка Поеле атаке, над нама се спустила вечерња сутон. ЈТрестала је пушчана и топовска пуцњава. Небесни свод осу се ввездама. Ноћ, која наступаше, обећавала је одмор изнуреним војницима, пооле страшнах напора данашњих. Нека је благооловена ноћ, јер под њеним закриљем победилац одахне, а побеђени ирибира снагу за нов отпор нареднога дана. Приликом атаке и гонења непријатеља, беху се измешали војници из разних пукова Није било времена да се искупе по пуковвма и четама,када је труба засвирала збор. Сваки официр (без разлике чина и службе, коју је преко дана имао), сваки наредник искупио је око себе по 100—150 војника из разних пукова и чета и образовао нове чете. Ја сам тако доспео у чету резервног потпоручника К, (учитеља). Добисмо наредбу да се брзо укопамо. Очекввали смо контра напад са стране Турака, да поврате положа;е и тоПове, што смо вм тога дапа отели. Осим тоГа ваљало је журити и збогмесеца, који ће изгрејати око 9 часова. Није прошао ни добар час, а ровови су били готови. Удесили смо их тако, да нас сачувају не само од пушчаниХ зрна, него и од граната и шрапнела. За сутра дан смо очекивали силан турски напад. Пошто смо се мало заложили, предадосмо се неко размишљању, неко дремању, а неко слатком причању. ПТиЉбоци и патроле бодро су бдиле и вршили своју војничку дужност. Једно мало пепријатељско оделење привуче ее до пас и повика: На нож! Напред!" — с намером да нас намами и поведе на ноћни напад, за који су они, вероватно, билн спремни, Алн и наше патроле и ми одмах смо прозроли рраво скројено лукавство Турака. Добисмо зановест да стојимо у рововима и да чекамо . .. Чекали смо, али не би ништа. ТПихова замка није им упалила.. , Чекали смо више од часа. У томе Исток поруде и важари се. Пун месец, црвен као крв, изби вз Непријатељскога логора и обасу бојиште благои светлошћу својом«

Испред нас одејаиваху заробљени турски тоиовп. Около њих јечаху рањени туроки војници, као испод земље. Овда — онда чуо би се по који очајан јаук, којн ]е изумирао у ноћној тишини и нестојао као глас у пустињи неизазивајући белећивости у срцима окорелим у вишедпевним биткама . ..

Један део наше чете беше спокојно задремао у рову, Унаоколо втадаше тишина. Из рова се зачуше тихи, слатки звуци — звуци једних двојница, из којих се извијаше мслодија песме:

У тој чарпој гори Песма нам се ори Ту је маширала Српска пешадија У тој пешадији Један љуто рангн И тај смртно рањсн Тешко проговара: „НоСите ме доле ,.Низ то равНо поЈВе , Ископајте раку „Ко пушку дубоку

„Ко сабљу тпироку „КажТе мојој мајцн, „Да сам јунак био, „Кажте моме опу „Да сам погинуо! „ Кажте мојој сеји, „Нек ми венац плеТе „Нек ми на гроЈ мете! „Каж’тз мојој љуби „Нек' се преудаје „Да се Ие покаје* . ..

Звук двојница постуггно се појачавао и разноеио по ноћној тишини, осветљеној сребрним месечевим зрацима; мелодија се пењаше, спушташе и одлажаше на далеко преко поља, крвљу натопљена; стапаше се с јечањем рањенака и плачем тужних матсра, које су тамо да леко... далеко, или се мешаше с вриском деце, која остадоше без оца... Туга се спусти еа лице војпика у рову који су били на опрези, али су се под утицајем мелодије пренели у мислима чак тамо до њихових кућа породица, Ударише сузе на очи. Дубоки уздаси отеше се из многих груди . .. А месец пловљаше тихо и без застојања небесном пучином. Али сад, више не беше црвен као крв, нсго блед и испијен, као да и он плакагае и бегае ганут тужном мелодијом, коју је војник свирао у розу — — — —

Сви бројеви „Балнансног Рата у слици и речи ‘ могу се добити у уредништву.