Balkanski rat

Страна 266

1ашн | ковој БрИјо

/ . . Бранислав Та Нушић, ПРВИ НАЧЕЛНИК ОКРУГА БИТОЈБСКОГ Познати угледни наш јпвни радник и истакнути књижевник Бранислав Ђ. Нушић почаствован је великом чашћу да буде први начелник округа битољског. За показану ревност у Скопљу, где је био помоћник начелника, Нушић је, с обзира не толико на своје заслуге, колико на познату способност у његово потпуио познавање прилика, људи и њихових језика у оним крајевима, дошао на положај за који ногоднијег кандидата нше било од њега. На делу се то брзо утврдило. За невероватно кратко време Нушић је у великом свом округу, који је затекао у анархији, завео примеран ред и мир и своме наследнику предао је дужност у највећем реду, пошто је своју мисију завршио, а није желео да се одвоји од своје дотадашње ередине и посвећује полицији. Услуге што их је Нушић учинио српској ствари драгоцене су по признању оних, коцг су најнадлежнији за ту оцену.

Ешс са авцрвмта — Шене јунацн У Београд приетижу војни обвезници са села. Долазе сељаци у масама, а већину их прате до команде и жене им. Из Лештана дошла три брата Мијаило, Милован и Миливој. Код куће им остала стара мајка и пуна кућа деце, а прате их сву тројицу жене. На Тркалишту се опраштају од својих верних љуба. Растанак је дирљив, јер полазе тамо одакле се можда неће више вратити. Можда им је последње виђење, У очима Милована, његова жена Перса, једна отресита темељна, млада жена, примети сузе, па му ретком мирноћом и мушком одлучношћу рече: — Немо’, Миловаке! Скупи карактер па гледај шта ћеш! Ти се чувај, а за нас ич’ не брини. Ми ћемо се бринути и за нас, и за децу и за вас»

Ђенерап Јован Атанацковић Клда је објављена мобилизација и учињен ратни распоред официра, ђенералу Атанацковићу је додељена ч :ст, да српску војску заступа у главном стану братске црногорске војске, у којој је он остао све до свргаетка ратних озерација и увек био врло радо виђена и омиљена личност, како код двора, тако и код свих црногорских ратника. Ђенерал Атанацковпћ, стари ратник, Македонацје пореклом, а рођен је у Неготину, 26. марта 1818. Гимназију је учио у Зејечару и Београду, где је неко време био ђак Велике Школе, а за тим ступи у стару Артиљериску Школу са седмом класом, у којој је по успеху — рангом био старији од ђенерала Цинцар-Марковића, Нзјдановпћа, Мостг.ћа, Павла Бошковића, Лазе Лазаревића и пуковника Драгомира Вучковића. У школу је ступио 1865. а на нову 1870. годиву постао је артиљеријски потпоручник. Српско-турскк рат затекао га је у чину капетана.Учествовао је у њему у неколико бојева код Брегова и па Тимоку као командир друге тешке тимочке батерије са крајинском војском. У другом рату учествовао је као помоћник и заступник начелника штаба дринског кора. У српско-бугарском рату као потнуковник учествовао је као начелник онеративног одељења Врховне Команде у борби на Цариброду, код села Драгојла на Сливници и на Нешковом Вису, За хроброст одлнковаи је сребрном медаљом, и Таковским Крстом петог степена с мачевима. Осим ратних одликовања, одликован је Таковским Крстом с леетом, Карађорђевом Звездом другог степена, Милоша Великог трећег стеиена, Белог Орла четвртог степена и т. д,

ВАЛКАНСКИ РАТ Број 1Т&

* Јелна сељанка из Малог Мокрог Луга, опраила се на Тркалишту са својим сином. Кршан младић, као кап ља росе, а јединац у оца и мајке. Свога јединца мајка не опрема у рат сузама, но га љуби радосна и весела п вели му: — Само буди јунак, сине, јер јунаке не бије олово, њих срећа прати. Ништа се не брини, роде мој! Ти ћеш се врагити, па ћеш се, и ти и твој отац радостан хвалити по селу^како си и ти био у рату!

Наше војшшђе