Balkanski rat

Страна 258

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 17

ДИРНУДИ сте...

Цео један народ — заробисте смело. На грозне га мукс ударисте по том, И он јоште живи мученим животом, Док вас Господ куне... за то мрско дело. У вашој се души само злоба скрива. Да честити народ без кривице страда; Дарнули сте вулкан препун живе ватре, Њом је пуно срце — сваког српског дива! 1608 .

Још уцвиљен народ малаксао није! Чека да га јаче бол у срце такне И стрпљења искру гхоследњу да смакне, Која испод себе силну мржњу крије. . Све ће листом поћи још на поклич први, Да окове тешке са невиних скине; Србин знаде вазда — јуначки да гине И душмане своје пун гнева да смрви 1 ... Баво I. Радовановнћ.

Офнднрн пз Србнје у дрногзрсној аојсцн — Писпто „Балканскоп Рату“ Цетнње, маја У нашој јавности се врло мало или готово ни мало зна о томе да се у црногорској војсци налазе н три артиљериска официра из Србије. То ме и цооуђује да се „Балканском Рату“ обратим оввм писмом и да, бар у кратким потезима, уиознам јавност о раду ових ваљцних официра из Србије у црногорској војсци. То су артиљериски мајор Љубиша Љубишић, и капетани прве класе Мијјош БанићввиИ, и Драгутин Влашковић, тије ћемо слике донети у идућем броју. Они су у Црну Гору дошли почетком ове године за вријеме рата. Њих је била нослала Србија на захтјев братске и савезне Црне Горе са три брзометне батерије. Они су из Крагујевца, гдје су се у то вријеме налазили, кренули 5. јануара и допутовали су преко Солуна морем са одређеним брзометним батеријама. На Цетиње су стигли 17., а већ 24, истог мјесеца били су на одређеним положајима. Мајор Љубишић еа евојом батеријом био је на положају бочно нрема Великом Бардањолу, док су батерије капетана Банићевића и Блашковића биле неиосредно према Великом Бардањолу. И ако су са својим батеријама дошли без икакве послуге, ипак су успјели хитро и вјешто да заузму ноло жаје, намјесте батерије и отпочну да функционишу од мах сутра дан, када је почела позната акција према Великом Бардањолу. Као што је познато, јуриш на Велики Бардањол тра јао је три дана, 25., 26. и 27. јануара и завршен је сјајним успјехом — заузимањем ове врло важне турске по зиције на домаку Скадра. У томе су брзометне батерије ових ваљаних официра из Србије играле врло видну улогу. Та тродневна борба текла је овако: Првог дана, 25. јануара, у 10 сати прије подне артиљерија је огласила почетак боја. Краљ Викола је са својим штабом посматрао битку са Грујомира, на окрајку једне главице, гдје је била направљена тераса, на којој су била постав.љена два велика дурбина, За тренут и Бардањол је постао вулкан са много крате ра. Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју и окрајцима. Под унакрсном је артиљериском иаљбом. Као да се и само небо запалило на овоме крају. Артиљериски двобој распаљен је жестином очајања... Бој је у пуном јеку. Борба бјесни свуда: око Бар дањола, иза њега на ПГилдију, у Штоју, норед Језера, за Брдицом, испод Тарабоша. Вема више мјеста на коме ненријатељи не би били у сукобу. Сви родови оружја у велико су ангажовани. Брза пушчана паљба и митраљези оглашују да је пјешадија у велико у акцији.

Први резултат: нзла је Муселимова Главица, праг Великог Бардањола; двиЈе непријатељеве батерије ућуткане... Битка се и преко ноћи продужила. Тако је и други дан, 26. јануар протекао, оамо гато је ноћ бурнија била. Трећег дана, 27. јануара, борба је била најогорченија. Небо се проламало од силне тоновске тутњаве. Успјешно дјеловање артиљерије омогућило је јуриш, који је завршен повољно заузимањем Бардањола. Као шго истакнух, у овој крвавој и очајној борби брзометне батерије ових ваљаних официра из Србије одлучиле су. То им признање одаје и полусдужбени „Цетињски Вјесник“, говорећи о заузимању Бардањола, овим ријечима: „Тек еад је бидо занимљиво посматрати бјегство непријатеља низа страну Бардањола. Шрапнели нашијех топова, који су веома вешто крчили иут јуришу, такође су ЂЈвшто, стоиу у стопу, непријатеља гонили. Низ Барда њол бјежао је непријатељ у страху, метежу, нереду. Моглесе видјети на дурбин читаве масе, на коњи, мазге, керови, кароце, и све се то у паници повлачило према мосту на Киру, гдје падну наши шрапнели ту од масе направе клупче, које се скотрља у корито ријеке. По заузећу Бардањола, наша артиљеријска ватра бвла је управљепа на Мали Бардањол, да од туда ве би неиријатељ дошао у помоћ Великом Бардањолу. Али он то није ни покушао. Толико ]в био сломљен и потучен, изненађен и деморализопан,'" 0 даљем љиховом раду и да не говорим. Имао сам нри лике да говорим са официрима, и савојницима Црногорцима о дјеловању ових официра из Србије. Сви из реда немају довољно ријечи да се нахпале србијаиских официра. На њих гледају као на богове и о њима се с усхићењем изражавају. Веле: Да нам је ко то чудо причао, не бисмо вјеровали. Гдје намисле, ту ударе, игго крену, то им за руком испадне. За то су сва тројица постали веома омиљени у целој Прној Гори, да се о њима и њиховом раду с највећим заносом Ји одушевљељем говори. Војници их гледају као на надземаљска бића, а официри ее утркују да с њима у додир дођу. II на највишем месту, а особито синови Краља Николе, указују сваку пажњу, јавно изражавајући своје задовољство што је братска и савезна Србија послала тако примјерне официре. Због њиховог сваке нохвале достојна дјеловања у рату и ванредне способности и нрегалаштва што су га у најтежим тренутцима ноказали овдје се држи да ће бити, разумије се по одобрењу Србије, задржани као инструктори црногорске артиљерије, јер је то овдје општа жеља, Један од љих, Блашковић, послије пада Бардањола на тој турској позицији био је лако у ногу рањен, али је брзо преболио. Остала двојица, Љубишић и Бани ћевић, са својих позиција нијесу одмицали све до год