Balkanski rat

Број 17

УСЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 2 63

Летописима излази, да Пљевље, као насеље, нији старије од 15. века. Летописац из 17. века вели: да је храм Св. Тројице „вц мТ.сге зовоТ Врхобрезница близт, мТсто ПлТвлд у ХерцеговизвТ’, а врхобреззички летописац бележи како Турци разбише године 1452. Херцега Степана на рТц БрТзници. Како рекаБрезница, која се и данас тако зове, целом својом дужином протиче кроз Плевље те да је те године било ма каквог насеља, летописац би га поменуо. Пре је Пљевље, по својој прилици, било ко мало насеље у Пљеваљском Пољу. на реци Брезници, које се тако и звало. Наши историци Љ. Ковачевић и Јовановић мисле, да је на реци Брезницч у 10 веку постојао град Брезник. Кроз Пљевље пролазио је стари трговачки друм, који је везивао Дубровник са Солуном преко Скопља и Цариградом преко Ниша. Сви путописци нарочито они 16. и 17. века помињу Пљевље, Пт>еваљско Поље, како је шумом било обрасло, и манастир Св. Тројицу и још сви додају, да је то град у Херцеговини. Плевље је данас највећи и најважнији град у Санџаку. Он је политички и просветни центар целокупног тамошњег сгановиштва. Поред неколико основних школа, православни Срби имају једну полу гимназију и женску радничку школу, а муслимани ружцију (војничку полу-гимназију), коју посећују и многа православна деца. Док није Прибој везан жељезницом за Сарајево, трговина је у Плевљима била врло жива, јер је преко њих све ишло за Пријепоље, Нову Варош, Прибој па и Сјеницу. Данас је трговина мало опала. Усталаштво и прегаоштво Плевљака најбоље се огледа у њиховом манастиру Св. Гројице и новој гимназијској згради. Кад оно пре неколике године иепријатељи српски запалише српску гимназију, Плевљанци за непуну годину дана лепшу и бољу сазидаше, и данас плевљанска грпска гимназија најлепша је можда зграда у Санџаку. Православне Србе у грађењу ове зграде обилато су потпомагали и Срби мухамеданци. За Манастир Св. Тројицу може се рећи: да је то нај уређенији и најбогатији манастир у Ст. Србији. Што је то тако, има се једино захвалити српској плевљанској општини и свима плевљанима. Нема недеље нити празника, када манастир није пун побожних Срба, па и ако је 20 минута удаљен од вароши. С десне стране Бистрице налази се овај манастир св. Тројице, а на по сата од Пљеваља, на брду Или јином, српска је црква — Св. Илија. У Св. Тројици налази се пред олтаром на катафалку, ковчег Св. Саве, у коме је, пре но што га је Синан паша донео на Врачар, да га спали. лежао тај наш Први Просветитељ, Поред његовог ковчега, налази се и његова патарица. Народно предање прича, да су пљеваљци, молили старешину манастира Милешева, да им бар дозволи, да ту једину светињу — вечну кућу Св. Саве и његов штап, пренесу у Пљевље — у Св. Тројицу. Он им је то дозволио, те од тада, испод катафалка, на коме је постављен ковчег Св. Саве, провлаче се и Срби и Турци, верујући, да ће се помоћу Св. Саве, ода јући му на тај начин пошту, спасти од разних болештина. Чувар пак првобитног гроба Св. Саве у манастиру Милешеву, сада је архимандрит Бујишић, чувени усташ из првог Српско — Турског рата. Свршивши гвој задатак наша Јаворска Бригада. сада се налази на мртвој стражи]..... М. Љ. 14. Какав је српскк којпик

У највећој ватри, за време борбе битољске, а код Петилепа, добије други дивизион моравског артиљериског пука наредбу да почне јако да дејствује. Главни је задатак те ватре био да привуче па еебе турску ар-

тиљерију како би пешадији нашој био олакшан прелаз преко реке, Турци су се очајнички борили. Јасно им је било да им је ово последња борба, коју ако задобију могу се чему и надати! Дејствовалисуна нашу артиљерију разорним зрнима! Једно такво зрно пројури кроз штит једнога топа четврте батерије. Помоћник нишанџије паде мртав. Нишанџија скочи! Укочено погледа у свога мртвога помоћника; стресе се, а сузе га облише! Саже се, прекрсти и пољуби хладно чело свога помоћника и рече: „Вог да ти душу прости брате мој!“ Затим приђе топу и поче са нзјвећом пажњом да гађа на Турке. То су била два рођена брата,!

Из спавне руске арпаде

Ђенерап I Куропаткин

ГЛАВНОКОМАНДУЈУЂ.И У РУСКО ЈАНАНСКОМ ГАТУ Чувени руски војсковођа ђенерал Л. Куропаткин ово дана јавио се с својим ласкавим мишљењем о српској војсци која мора бити попосиа када о њој тако лепо мисле тако чувени војиички аугоритети као гато је Куропаткин, чије је име зпаио у целоме свету а међу Србима је парочито поштовано. Куропаткин се скорих дана јавио своме пријатељу — бпв. своме лекару д-ру М. Велимировићу, који је сада на војничкој дужности као лекар војне болнице у Битољу и пише му: „Вама, као једноме од представника славпе српске арми]е, честитам на великим победама. Дај боже мудростп Вашнм, српским, бугарским и грчким дипломатама, да се при делењу плена не би посвађали савезници. Ја сам се жарко радовао, заједно са целим руским народом, што је Ваша праведна ствар победнла и Крстпонова сменио Полумесец у прастарим словенским земљама. Сутра је светло Христово Васкресење., Молићу Бога да би тај празнични дан донео радост јединственој српској војсци и Вама лично, као српском војнику. Увек ваш, В, КрпаткиИ/'