Balkanski rat

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 315

Број 20

и жице и ту је уништен, Брана, који је непрестано био на челу своје чете неумрлих шумадинаца и сам паде у једну курјачку рупу. Ту су га онесвешћена нашли Турци и одвели у ропство, у Скадар, одакле се одмах, по наредби Есад паше, јавио својој команди. У Скадру су Турци и њега и остале српске заробљене официре и војнике добро пазили и лечили. Када се Скадар предао храброј црногорској војсци поручник Брана је ослобо-

ђен ропства са друговима и војницима, и данас је у својој команди. Брана је син окружног шумара Милисава, свршио је нашу ратарску школу и вишу ратарску школу у Чешкој. Рат га је затекао у положају помоћника економа округа крушевачксг. Набојном пољу има рођеног брата, резервног коњичког потпоручника Александра. који је водник у дринском дивизиском коњичком пуку првог позива

-♦ *»&►>

У данашњем броју доносимо две групе српских официра под Јецреном. Једна представља команда.нта друге српске армије ђенерала Степу Степано вића окружена његовим штабом, На сли ци су: начелник штаба ђенералштабнн пуковник Воја Живановић, његов помо ћник ђенералштабни пуковник Миливоје Зечевић; инжињерски пуковник Милош Ранковић; коњички пуковник Стеван Рекалијћ; ђенералштабни пуковник Дани ло Калафатовић, српски војни аташе у Софији; судски потпуковници Војислав Весовић и Драг. Ј Антула и други официри из ђенераловог штаба са неколико бугарских другова а међу њима је и Пера В. Јовановић — Баћевац, учитељ На другој су слини официри дунавског пољског артиљереког пука другог позива народне војске. Командант пука, пуковник Драг. Стојановић наслоњен јенатоп, с друге стране је мајор Лаза Лазић."мајор Хорстиг капетани Ник. Богдановић, Џелебџић, Драг. Миливојевић, Луковић, Св. Поповић, Јов. Миловановић, Ж Завишић, и поручници Властимир Јовановић, Влад. Недељковић, Ј. Шафарик и др. са групом својих подофицира и војника.

Офнцири дунавоког квшег артнњвријекзг нука !!. познвг.

Наш у арнаутауку — Војска н Зрнаутн Ми смо били у с;лу Бр. у Албанији Ту смо били ја и командир у кући једног ботатог арнаутског првака Сулејмана из куће „Леке“. Ова кућа нас тако дивно гостила Једнога дана баш кад смо седели за ручком доће депеша: да се тај Сулејман и још двојица — као и још тројица врло образованих Арнаута који су говорили француски (отац је био професор - Турчин — француског језика), да се сви везани доведу стражарно у О. Ја и командир бес.мо запрепашћени. Ко ће поменути и ко ће га везати. Сулејман као да је приметио.... После подне ја му саопштим депешу. ...Он је био запрепашћен и пребледио, а затим се заплака, ...и рече: „ви вршите своју дужност.. ја ћу да идем . ..“ Ја и командир решисмо, да све те људе пустимо кући за ту ноћ и да их сутра ја лично спроведем у С. Надао сам се, да ми командир неће замерити за то и да ће бити пажљивији према њима. Ми им еаопштисмо (пошто смо их дозвали) наређење и рекосмо, да ћу их сутра ја спровести. Зебли смо целе ноћи, да који не умакне. Ништа нам није остало, до да се и ми убијемо, ако они умакну, Сутра дан рано ето су дошли. Беше мећава. Ја пођох на челу, а они један по један на коњима замном. Сви су водили још по једног момка. Ја се нисам хтео окретати да не виде моју

сумњу. али сам зебао, да ко не остане. После мушког кретања стигли смо до једне карауле. Ту скретох с’ коња и сјахасмо да се мало прихватимо. Један најсумњивији није био ту. Ја се окамених. Ту је била и шума. Упитах мог војника: гди је тај и послах га, да га потражи. После 72 часа онај је јахао полако к’ нама. Родио сам се. Кад смо стигли у Ст. замолих команданта, да их пажљиво прими, што он и уради. Затим их други официр спроведе у О. Тамо су их испитивали и држали 2—3 дана па су их пустили. Чим се они вратише и ми добисмо смену. Они су од радости плакали, кад су се вратили. Испратили су нас далеко... и били су веома благодарни, што смо им уштедили ту срамоту, да их њихови Арнаути виде везане и понижене.

Са. брда ваших, гдје слобода вјечно Гњездо сави на удив свјету : Плану Гром правде свате, страшни, ирви, сидни, Да ножар јави трозаи на Балкану. Дигосте први осветнога мача Што од Косова хрђао и епав’о Посмјехом свијет — таку борбу глед’о Незнајућ’ што ј’ то борит’ се за право!... И љути Давид смлави Голијата: Јунаштва листом браће подигнуте Васионом свјету не далек позната. — Ал’ дакле данас: Здраво српски борци! Рад дивне славе кличем достигнуте И први нек’ вам клик: Здраво Црногорци!!!.. бзринсни Гуслар.