Balkanski rat

Страна 318

Број 20

БАЛКАНСКИ РАТ

Наше шртве за Бугаце

Драгољуб М. Грујић СТУДЕПТ СРаСКЕ ИСП РИЈЕ Г'А УШ’ВЕГ:;!'ТЕ-1У, ГЕДОВ ЂАЧКЕ ЧЕТЕ. Доносећи слику честитог младића који је учествујући у оисади Јодрена подлегао тифусу 29. новембра, хоћемо да истакнемо његову искрену и свесну љубав нрема своме народу. Он је, годину дана раније, био ослобођен служења војске као кратковид Међутим, тим је објављена мобилизација, у оти рата, он је на све начине покушао и успео да буде понова примљен у редове бораца Полазећи, он је оставио мајку, братића и две мале сесгре, којима ]е био хранитељ Ипак он је отишао свесно и искрено. Њега нема. Али ми верујемо у велику будућност Народа, чији најбољи синови дају сами себз на жртвуСлободе. Слава таком народу! Слава палим за Отаџбину!

Нашв 1д Једреноп Отварање турске нераспрвнуте фугасне гранате. Колика, је неспремност турских артиљериских официра била у настави гађаља и руковаљем брзометном артиљеријом нарочито у изналажењу непријатеља и погађању сигурном ватром у толико им је више била несолидна муницнја, иарочито кодхаубичких и дугачких топова. Изгледа ми да су им Немци готово намерно дали богату, управо луксузну спрему, али несолидну. Код многих зрна недостајали су битни делови за екоплозицију, код других је вероватно експлозив покварен, код трећих је лаборисање рћаво и т. д, те се једино тиме да објаснити толика маса избачених а не распрснутих зрна. Овака муниција била је по нас врло добра, јер није правила велике штете. Био је један случај, да је зрно уда-

рило у земуницу послуге 1. батерије дунавског артиљериског пука II позива народне војске у којој су били војници и еамо зато, што се зрно није распрсло, није нанрло никакве штете. Ми смо та зрна копали и празнили у намери да их за усиомену задржимо, Ова слика преставља такав један моменат, како пуковски бравар отвара нераспрсиуту турску фигаену гранату у присуству артиљериеког пуковника Пере Лазаревића, пешадијског капетана Мирковића и артиљеријеког наредника сада иотиоручнчка Драг. Масдаћа. в. н.

— Прогаас српске војске —

Донели смо неколико слика аз Призрена и неколико написа о освојењу и животу у овом старом престоном граду српском. Данас доносимо једну слику, која нредставља град (варош) гледан са тврђаве Душаиове. По положају своме, ово је један од најлепших градова на Балкану. Српска војска је у њега без отпора ушла 18. октобра. Први је ушао коњички мајор, сада потпуковник Селимир Остојић, са својим коњаницима. Улазећи у град Оотојић је на грађанство Дризрена упутио овај проглас; „Грађанима свих вера и народности града Призрена и његове околине ! Браћо ! Без Божије воље и заповести ништа се на овом свету не може догодити. И ми Божијом вољом и помоћу дођосмо к вама у стародреван град Призрен. Не дођосмо к вама да вас заробимо, него да вас ослободимо беда и невоља, које и ви и ваши претци подиосите више од 500 година од азијатских освајача. Онн вас за пуних 500 година своја владавине ниучему не унаиредише, већ вас у мраку зедржаше. ...Сада држабна власт, потпомогнута војском Његоговог Беличанетва Краља Петра I., нарочито ће бранити светнњу ваше породице и вашу част. Тврду вам божију веру дајемо, да вам нико неће диратиу вашу веру и ваше обичаје. Часну вам реч дајемо, да нећемо вршити ни дозволити никакве освете, оружје ћемо употребити само против оних, који се оружјем одупру. И из које куће на нас пушка пукне, она ће само кућа бити спаљена. Из кога седа буду на нас пуцали, оно ће село огњем сагорити. Земан је дошао браћо да се азијатски јарам екине, и да и ми и ви заједно у миру и љубави живимо под владом узвишеног нашег господара Краља Петра I. Да би од данас завладао потпуни мир и ред и поредак како у овој вароши тако и у околини њеној, најстрожије св наређује свима становпицима града Призрена и околине, да у најкраћем року положе оружје овдашњој команди војске Његовог Величанства Краља Петра." ««•♦•»>*■ Еорба на Киневу — Сјајни српски успеси Борбу код Кичева организовао је био на своју руку чувени тетовски паша Мехмед паша — Дерала, један од највиђених и најбогатијих арнаутских вођа. Он је прикунио што је могао Арнаута из целог тога краја. Фети паша, који се после кумановског пораза повукао чак код Кичева, није био особито вољан, да се мери са Србима. али је на Мемед пашине претње, морао оставити регуларне трупе под вођтво Мемед пашино и у ствари је Мемед паша који држи притиснуте најбоље и грцне просторије од Тетова до Кичева, ту бранио своје господство, јео је био уверен, да ће се послезаузећа тих крајева, те земље вратити правим сопственицима — Хри шћанима. Борба се дакле водила само на наваљивање јед ног човека, и ако, је и војска анарочито становништво^