Balkanski rat

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 21

Страна 330

См упаеан сдпсие војсне у ИднЈепвм Наша слика прсдставља дирљив мо менат, како побгдоносна српска вој улици ска свечано у ослобођено Пријепоље. дочекана с највећим одушевљењем однарода. Напред је на коњу командант храбре Јаворске бригаде пуковник Ма ливоје Анђелковић, а за њим је на коњу началник његовог штаба ђенералштабни мајор Душан П. Трифуновић. Крај команданта један наредник држи велики венац, који је од прије пољских Српкиња добио ослободилац Пријепол»а пуковник Анђелковић. Ч "^Г- аГ-'

Јутр! N 81(11! Пробуђене трепте даљине и међе Раздраба се блесак по коси и луци. Кб да Бошко, с алај барјаком у руци, У оклопу сјајном сам пројезди неђе ... Пуца поље. Тамо. преко дугих њива, Што се стеру као мрки покривачи, Види се гдје први Косовски орачи Ступају кб слике исполинских дива... На погледу им, са шест в’јекова своји’, Кб сребрна гора Грачаница стоји И са крста баца растављене луче ... Сврх Ш?ре све виши обруч сунца бива Трепти ,,, Рале шкрипе и на рубу њива У лубању једну гавран кљуном туче ... ; Плекса Шантић.

Једш 1рив1ђе1е»Еш&у Августа месеца прошле године, ушли су Арнаути у Скопље, да оружани траже од турских власти законе, школу и културу. Поноћ је. Две патроле арнаутске које обилазе град у место војске и полиције, састале се на једном крају Душановог моста и живо разговарају. После кратког разговора, свака се упути на своју страну и брзим корацима одоше својим старешинама, да им јаве да мртви говоре. . г *

Призор, који сеуказао, био је језовит и величанствен. Двориште у коме је некада била дворана са царским престолом поче се осветљавати; околни зидови, сада са многим вратима, почеше се губити, а на место њих, појзвише се галерије препуне народ I у живописној народној ношњи, Испод галерије властела и свештенство. На источној страни. у средини између два стуба, подиже се царски трон: око трона сакупљени витезови са исуканим мачевима и очима упртим на царски престо. Наједанпут погледи свију управише се на западна врата, кроз која се појави стасит човек у пурпурном и златсм оперваженом од»лу, са дугачком плавом косом и средњом риђом брадом. Свечана тишина владаше. док је кроз дворану пролазио, и кад се свечаним кораком попе на трон, и седе на царску столицу, народ се ускомеша, и као из једног грла викну : „Живео цар на сви србски землиН — Цар се поклони и узвишеним гласом рече : „Народе! много је времена прошло, како је пала српска застава. Ви сте дошли, да га оживите, нек ви је сретно царство! — Идите и јавите, кек ви Бог буде на помоћи“. Нзједанпут свега нестаде и младић уплашен овим привиђењем и исприча шта је видео, паде у несвестицу, из које се повратио сутра дак Читали су му молитве Позвали су чак и хришћан' ског свештеника, али младић к себи не долажаше. Послетри дана, кад је воз за Митровицу полазио видео сам гомилу Арнаута како испраћају кући свога болесника, и чуо како препричавају ово привиђење. Петар Ш. М.

Између Сераве и Душановог града, у близини покривене чаршије, на ргзвалинама некад велељепног српског двора, подигнут је хан. У хану, поред других путника, било је смештен!о и доста Арнаута — устаника који су по верском обичају у рамазанске вечери поду же седели, мезетисали и разговарали. Разговор се водио о успесима Арнаута, кад један младић, који је седео на прагу, и од врућине. која над Скопљем влада, ладио се убрусом, посматрајући планину и можда мислећи о своме селу у Метохији, окрену се старијима, који су разговарали, руком показа на двориште и махиналнб извуче револвер, упре усрединудво ришта, али не опали, јер му у тренутку руку задржаше •

Родншка љубав — На бојнот пвљу Бој на Куманову је у највећем је-чу! Кроз стрељачки сгрој наше војске, лагано Се провлачи један сељак, судећи по оделу, из нишког краја. Битка је страшна! На сељака нико и не обраћа пажњу, а он се поТрбушке полако привлачи првим редовима, и, узгред загледа, сваког војника. Наједномзастаде поред једнога, „Горчо, Горчо, одмори се мало! Дај ми пушку да те одменимН говорио је тихим гласом сељак. „Оче! Ти!" узвикиу војник,