Balkanski rat

Страна 354

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 23

СРЦСКИ КРИЈБ СВОЈОЈ ВОЈСЦН — Јкредба Јћ. В. ^ра/ва ретра, Вршног Заповеднина војене за 29. Јуни 1913. год. Јунаци! Од свог доласка у Орбију сва моја пажња бил I је посвећена моме драгом пароду и његовој узданици, српској храброј војсци. Моје наде и наде мога народа увок су полагано у нашу војску, коју су очекивали велики, историски догађаји. Кад сам иовео натпу милу војску у рат иротив Турске и ако сам знао с каквим силним непријатељем има да се боре, ипак сам веровао у успех српског оружја. Моје наде и моје веровањо испуниле су се. Вашо славис победе на Куманову, Прилипу, Битољу, Приштини, Једрену освотиле су Косово и покавале историско јунаштво, величанствено пожртвовање и надчовечанску издржљивост српског народа и њогово витешке војске која је од Јадрана до Једрена и од Врање до Солуна иронела славу српског оружја. У очајним борбама на Овчом Пољу, Злетовској Роци, Кочанима, ПЈтипу и Криволаку, против дојучерашњег савезника, који је вас, као и нашу браћу Црногорцо и савезнико Грке јсдновромено вероломно и изнснада напао, но само да сто одолели нападу и сузбили га, већ сто и тог новог противника иободили и ирогонили из оних земаља којо сто својом крвњу ослободили. У лобедничким борбама код Књажевца, Зајечара, Св. Николе на, Власини и код Пирота показали сте како српска војска умо да брани својо огњиште и част својо зомљо. Као Врховни Заповедник целе српске војско, на дан свога рођсња, ја шаљсм својој витешкој и победоносној војсци срдачно поздрављо и честитајући јој њоне славно победе хсличем: Живода моја храбра и иобедоносна војска! ПЕТАР С. В.

Прокдамација Крам Пикоде Ла Ц«тињу, 27. јуна, 1913.

Црногорци! Када сунце избављења и слободе обасја много напаћене хришћанске народе Балканског Полуострвз; кад с њега исчезну сјенка Пророкова барјака, да је замијени она савезничкијех, када власт из јаких шака Отмановића, пријеђе у руке бадканских савезника; када оглашени народи, жељни иравдо и културо, дахнуше душом; отворише врата бољој будућности и иадоше један другоме у загрљај, — Балкан се натмуши црнијем облапима и густом тамом, у којој вишо брат брата не нознаје, всћ један на другога трза убилачко оружје. Братска крв лије со од Дунава до Солуна. Гомилају се ново жртве, као да нам мало бијаше онијех на Скадру, Куманову, Јањини и Јодрену. Жртве које прве падоше, као пошљедице једног мучког напада, наше су, српске су жртве, жртве братоубилачке руке бугарске! Од исте руке проливена је крв храбријех Грка, иаших вјерних савезника, који су и на кодну и на мору толико задулшли Балкански Савез.

Црногорци! Опијен стеченим успјесима и славом савозника, наш четврти друг хтједе насилно да приграби наше заједничке тековино, не осврћући се ни на правду Божју, ни на очински суд Цара Покровитеља, који нам га иружаше за добро и слогу нашу а радост његову. Бугари, заведени, отргоше се од нашег словонског јата. Бугари насрнушо на браћу и савезнико., Бу гаре треба сузбити истим оружјем и упутити их на уважење зајодничких интереса и словенске узајамности. Ова одлука болно је пала на Моје срце, јер се руком рука мора сјећи, али се иначе није могло. Моју душу туга обузима, што сам принуђен Вашу храброст ободравати, да бугарске насртајо оштро одбијсте, али наду гајим да ће из међусобне наше савезничке крви, када једном Анђео мира рашири крила своја над Балваном изнићи свјеже и ја ■ ко дрво сдовенске заједнице.

Црногорци! И ви сакупљени у Дечансколс Одреду из редова побједилаца са Лима и Скадра, који се већ борите у долинама Вардара, Брегалнице и Струмице, раме уз раме са евојом браћом из Србијо, витезовима од Куманова и Битоља, у одбрани наших српских интереса, покажите и овом приликом да сте заштитници правде и слободе, заточници мријет навикнути. А ви остали, АХоји драги Црногорци, будите спремни да и сада ка.о и вазда извршите своју дужност према Отаџбинхг и Српству. На нашој је страни правда, гдје је она ту је и Бог, којем препоручујем натпу свету заједничку ствар. ШШППА п п Живјела Црна Гора! Живјели Моји мили Црногорци. ПИГШЈ1А С (