Balkanski rat

Страна 370

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 24

Борбз 13 ћ. БШ11 н Кзш. — Опнс офнцира учесника, Да би олакшали тешки коложај својих у Маћедонији 9. бугарска дивизија масираДа је своје пукове: 4 плевнански принца Бориса, 17., 33. Свиштовски, 34 Трајански, са пол>ским артиљериским пуком и брдском батеријом од 8 топова, у близини превоја Свегог Николе. Превој је бранио само XIV. пешадијски пук 111. по зива са старом дебанжовом батеријом од 6. топова У петак 21. јуна Бугари су предузели изненадан наплд са кратког одстојања пошто услед границе наши нису имали згодан положај и поље дејства. Оваком масом успели су да одгурну наш 111 позив ка Балта Бериловици и превој заузму. Том приликом прославио је себе и српске тобџије и вредно је истаћи новог Танаска Раји ћа, гехничара Владимира Адексића, резервног артиљериског наредника, који је палио топове и кад је пук одступио. Избацивши последњи метак остао је код топова, где су га „браћа“ исекли на комаде. Овакав хероизам још један је пример о жилавости иашег народа и његовој војничкој вредности. Наши садањи ратови показаће масу примера за дивљење и поштовање Борба се иродуж^ла 22 уступајући постепено бу гарској маси. У недељу 23. наш III позив посео је више Балта Бериловице вис Дренову главу, бранећи Бугарима излазак на друм Књажевац Пирот и прекидање о вога код Калне. Бугари ударивши овце на огпор кренули су северо исгочно другим пугем са 4 и 17. пуком ка селу Каменици и Књаж вцу где су у незаштићеним местима чуда починили уништивши све као и сви взрвари. Ову колону наша артиљерија са калнских положаја толико је тукла, да је претрпела велике губитке. Командант те бригаде погинуо је а команданта артиљерије просто је граната заклала. 33. и 34. бугарски пук једнако су нападали на Дренову главу 23. и ноћу из међу 23 24. и ако без артиљерије и митраљеза III по зив са два батаљона регрута успели су да одрже положај до 24. изјутра одбивши неколико моћних напада Бугара. Преко ноћ Бугари су успели ца на згоднијим тачкама наместе своје топове и митраљезе. Изјутра 24. силна је ватра бљувала на уски положај Дренову главу, која је морала пасти пре него шго су трећацимз стигле њихове трупе I. позива, које су биле на маршу. Но ипак је силни први позив Тимочана под командом храброг пуковника Косге Кнежевића стигао да одступајуће прихвачи на положају Јало-вик те да Бугаре задржи у надирању. Из села Јаловик-Извора биупућен батаљон мајора Воје Павловића на десно крило Јаловика, а на лево накнадно још један батаљон, који је бранио раскрсницу Пирот-Књажевац Бела Паланка-Дер вен. Позлди ова два батаљона почело је прикупљање војника III. позива Бугари су покушавали неколико пута да на речену раскрсницу продру услед чега се развила огорчена борба помагана аргиљеријом са обе стране, нарочито око једне шуме, коју су наизменце заузимали и наши и Бугари. Кад су је први пут наши заузели бугарска артиљерија је ово приметила и оспе паљбу на шуму баш онда кад су Бугари били понова у њој, те исти грдно настрадају од своје рођене артиљерије. Код овог батаљона рањен је заступник команданта, а погинуо капеган прве класе Христа Буђић. На десном крилу Јаловика. као што рекосмо. био је батаљон мајора Павловића, претходничка чета капетана Недељковића избила је на Јаловик и око подне би дочекана митрал>еском взтром са Дренове главе а после чегврт часа почеше Бугари и шрапнеле на њу да бацају, гледајући да дохвате и остале чете, ко је су излазиле на положај Овде се још једном показало да бугарска артиљерија није дорасла нашој Рђа во реперисање терена, рђаво темпирање и неупотреба кошења по ширини учинили су да се од све ове ватре мало трпело, услед чега се и морал код овог ба-

таљона јако подигао. Би отворена силна вагра на артиљерију, митраљезе и делове пешадије, који су посели лредње ивице шумарака. Ова ватра учини да се артиљерија збуни и скрати темпирање за више од ЗОСН што је чинило да су куглице из шрапнела биле у удару врло слабе и задржавале се у оделу всјника или непосредно на површини тела. Киша која поче да пада и замагли у неколико бојиште поможе, те се чета капетана Недељковића спусти на ивицу самог виса, а за овом чета капетана Петронића; док је једна чета остала још горе, као резерва. Намера је била: да се лево бугарско крило као слабије поседнуто, нападне и коса, која је ишла на центар бугарског положаја, до моћи која се приближавала заузме, а ппеко ноћи из врши јуриш и заузимање положаја, добивши за ово извесно појачање. У овом циљу покрет је продужен напред и капетан Недељковић успео је да се са једним водом спусти преко потока до самог подножја бугарског положаја дошав у унакрсну ватру са падине и коса. Бугари видећи ово наступање и да њихова ватра нема жељеног дејства, успу да њихов 4 батаљон 34. пука, крсз јаруге и шумарке, повуку на положај „Јаловик" и укљеште између левог и десног крилног ба таљона, који су били на растојању 2—3 километра. Успевши се на положај крену ка батаљону мајора Павловића у бок са распоредом: 14. и 16. рота напред а 13. и 15. у резерви („за подршку“) услед сумрака и вртача успели су да се приближе доста близу, но најзад их патрола опази. Очас се за отпор од најближих војника искупиједна група. Паклена ватра ради штићења борнице отвори се са најближег одстојања, тачна ватра обори велики број „силних Бугара“, наста бајонетска очајна борба са узвицима с’ обе стране: „Предај се“, „Доле оружје“' „Предавај се на цара“. Обе стране су веровале да су силне и јаке и да са правом захтевају предају оне друге Колико је наш војник био овде отпоран и пун самопоуздања види се по томе, што је група од непуних стотине наших тражила да се батаљон предаје Бугарски п поручник Кирил Љубанов погинуо је, у тренутку кад је молио за милосг (шалио се човекђ командир 15. роте 34. пука Бојан Каранов из Ћустендила пао је близу Кирила и са њиме један иаредник (старши унтерофицир) и један ополченац са калпаком и зеленим тепетом и значком са облигатним: „Сјединението прави сила-та". Узвици „удри!“ соколење помешани са праштањем бомби и тупим ударцима кундака, који су се ломили о тврде шовинистичке бугарске главе, трајали су неколико тренутака. Наста узајамно јурење по групама и заробљавање по положају. Делови из бојнице који су били ближе горе повукоше се назад; истакнутији делови и незнајући шта је било на положају горе, повраћаху се кроз мрак доцније наилазећи изненада на бугарске растурене групе. Опег је насгала јурњава и прогонење по положају који беше поред карста покривен и великим трњем. Напослетку и веће оделење са капетаном Недељковићем одсгупи за батаљоном на леву обалу Стањанске реке во дећи два заробљена Бугарина Чак су и сутра дан 25. до 8 ог изјутра делови 1. и 3 чете остали на положају са Бугарима. Овако што могло је се десити и дешавало се у ратовима раније, јер је између победе и пораза само један корак т ј. управо једна танка линија као граница. Ми одступили, а Бугари разбивени и претрпивши силне губитке растројени, рачунају да су побеђени. Само при овој ,. атаки“ изгубили су 138 мртвих (2 официра и 1 наредника) код овог деснокрилног батаљона; док наших 17 мртвих; према левокрилном батаљону на јаловику 69 мртвих, наших свегаБ. Наше трупе повукле су се на леву обалу Стањанске реке посевши „Пајешки камен“ и огранке ка Јаловик-Извору. У позадини спремала се Бабина глава за сваки случај. У уторак 25. Бугари су се задржали на Јаловику и Дреновој глави предузели угврђивање; кад су се пре-