Balkanski rat

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 26

г Страна 414

§скл1Џ Мттш

РЕЗЕРВНИ ИЕШАДИ.ТСКИ ПОРУЧНИК 1- Пнхшд I 'Борђввић ВОДНИК У II БАТАЉОНУ XIII. ПУКА II ПОЗИВА Скромни српски занатлија, бравар из малог и забаченога Доњег Милановца, толико је љубио војску, да није жалио труда но се спремио и оспособио за резервног официра и као такав положио је свој живот за част и величину Отаџбине, која ће цветати све док у редовима својих официра има људе, који сматрају за највећу срећу приложити животе за велику идеју, која је великом делом од сна претворена у јаву. Тринајести пешадијски пук другог позива имао је јака учешћа у кумановској битци у којој се одлично показао. Испред Куманова код Табановца поручник Михаило био је са својим водом у извидници, имао је борбу с Турцима у којој је тешко рањен у трбух. И ако од ове тешке ране још није био како треба залечен поручник Михаило је похитео у редове бораца међу своје храбре Крајинце чим је загустило са Бугарима. Мучки испад Бугара затекао је ; Михаила код његове чете, с којом је нападао непријатеља. Другог дана борбе с Бугарима, 18 јула рањен је од Бугара куршумом думдум и остао на бојишту. Бугари који су нзступили већ из далека су му викали „Предавај се на цара!“ али јунак Михаило не даде се жив у руке, докле је у њему последње искре снаге било. Он дохва^и пушку од једног мртвог војника, који је крај њега лежао и пуцао је у Бугаре докле га ови на својим бајонетима нису разнели. Када су наши после неколико сати погонили Бу гаре нашли су на положају опљачканог, голог и свог искасапљеног поручника Михаила, који је своју главу како воља одменуо Слава му! I оцгаквга Куквца — Варварнзап бугарвкв војске 0 зверствима и варваризму бугарске војске, Кутинчевљеве армије било је врло много речи и изнета је маса докумената у јавности целога културнога света, који се

с одвратношћу згрозио над неделима једне регуларне војеке, која но својој бестијалноети надмашују варвареке најезде Хуна и Авара у далекој прошлоети. ПриказуЈући са две слике трагове бугареке културе, како су је они сами наеликали у Књалгевцу, донећемо опис њихових недела из пера угдедног хрватеког ирвака из Далмације д ра Оскара Тартаље, који у спљетској м Слободи“ зверства Бугара у Књажевцу овако оиисује: „Слика Књажевца је свакако једна од најбеднијих и најцрњих, коју сам на свом путу по бојном нољу видео. Бугарска војска задржала се у Књажевцу три дана и три ноћи, а кад је чула за пораз бугарских одреда код Св. Виколе и Зајечара, онда се и она повукла рушећи и налећи мостове и куће пошто је развалила, однела и оиљачкала све нриватне станове, банке, дућане, кафане, све. Чим улазиш у Књажевац видиш оно што у другим местима ниси видео: згариште, Велика војничка иекара и велика војничка касарна изгорела је до темеља. Бугари су ту пекару и касарну унотребили три дана, а онда је из захвалности запалише. У Књажевац се улазило преко жељезничког моста, који је цуг једно 50 метара. Под тим мосгом тече река Тимок. Велики жељезнички мост срушен је бомбом или динамитом, те лежи на Тимоку и тиме је отежан улазак у Књажевац. Мост мора да је срушен са 4 бомбе или динамита, те је разваљен у три дела. Да се омогући улазак у Књажевац, војна команда је дала одмах саградити дрве ни мост. Кад су Бугари провалили у Књажевац, нашли су варош пусту и празну, тек једног кафеџију и неколико стараца. Бугарска војска нродрла је у варош у 5 сати у јутро 28. јуна. Они јадни бегунци, који су наишли на бугарску војску, били су исте среће као и они у Зајечару, Вратарници и другим местима. 80—40 сељака, ни кривих ни дужних, убијено је на улицама, по кућама и на мостовима, и то хитцем из пушке, кундацима или су убодени сабљом. Жене и девојчице и ту падоше жртвом. У књажс’ вачком срезу обешчашћеио их је преко 80. Особито девојчице осетише бугарско зверсгво. Јаднице, налажаху по пољу, иутем, где беже главом без обзира, у пратњи драгог брата, мужа, оца које мидом или силом острањиваху и убијаху, а њих милујући увераваху, како им се неће ништа догодити, а онда их обешчашћиваху, уживајући у дивљој љубави и боловима оних јадних жена. Затвараху их у собама и онда је по 20 — 30 њих онштило с једном девојчицом. Две су јаднице услед тешких болова умрле, а тако исто и једна старица од 80 година, коју су Бугари обешчастили То је оно што се зна, а где су оне које таје, јер их је срам да признају. Књажевчани су већином нобегли ирема Алексинцу. А кад су Бугари оставили варош, иокрадоше све коње, краве и кола нуна робе и присилише заробљене сриске младиће да кочијаше. У граду нема ни једне куће, дућана, кафане, банке, из које није све, али све однешено, покрадено, уништено, сатрвено. Видите хотел, али без кревета, дуванцаницу али без дувана, кафану без пива и тањира; дућан без предмета. Гладни сте, хоћете да једете, али немате шта; жедни сте, хоћете да пијете, али Бугари попише сво вино, пиво, минералну воду, а воду опет не смете да пијете јер се бојите да је окужена бакцилима колера. Људи једу хлеб и пију црну кафу. Сви дућани особито одела, ципела, манифактура, јела, пића — празни су. Све је стрпано у кола и однешено преко границе. У дућанима манифактура налазите стара раздрта бугарска одела, чарапа, кошуља, рубаца, гаћа, овратника, — то Бугари оставише Књажевчанима за успомену. Дућан у којем су биле намештене књижаре, покућанство, гвожђа и у опште ггредмети, који Бугарима или нису требали, или се нису могди пренети — запаљени су, а тако исто и приватни станови. У граду има 27 запаље-