Balkanski rat

Страна 466

Број 30

БАЛКАНСКИ РАТ

Највећи губитак српске вејске — Вирт спавви увеннаног јунака пуковника Пнлована НедиРа Смрт која на бојном пољу не бира и не прави разлике између ђенерала и редова. поштедела је за све време бојне вреве пуковника Милована Недића, који је са својом прослављеном дивизијом, моравском другога позива, стизао где год је требало и свугде био јунак на мегдану. Први који је избио на Косово и на месту поги бије Цара Лазара, Обилића, и све господе редом про кламовао слободу био је пуковник Недић. Ослободивши Косово он се са својим дичним Моравцима није одмарао на лаворикама славе и победе, но је даље газио у крв носећи на врху свога мача Слободу срп ском робљу и смрт непријатељу. Име његово расчуло се и у противничком табору у коме се само са најве ћим респектом говорило о непобедном Гази Неда-паши. Он је прокламујући Слободу српском роду на Ко сову Пољу спустио се са овога и после неколико кр вавих али успешних битака присајединио Србији Тето во, Кичево, Гостивар. а на Битољ је стигао онда када је најпотребнији био. Битољска битка је показала сјајни војсковођски таленат Недићев. ОблакоЋо остаће у историји рата с Турцима част српске војске, а ту јој је част извојевао слављени пуковник Недић. Када су сви српски крајеви у некадашњој Огоманској империји очишћени од турске војске Недић је са својим војницима био у Тетову, одакле је с успехом укро тио Арнауте. С поносрм је пуковник Милован Недић могао за скбе рећи, да је у српско турском рату био један од најсрећнијих вој сковођа. Сви његови официри и војници с признањем и хвалом говоре не само о његовом војничком таленту и одлучности но и о великој личној храбрости, којом је импоновао својим потчињенима и ове наводио на бравуре, којима се прославила ова дивизија. Но у српско-бугарском рату он је још у већој мери документовао своју већ познату, признату и цењену вредност Недић се са својом дивизијом ухватио с Бугарима у коштац 17. јуна и пун месец дана трајала је та битка и дању и ноћу без прекида, до примирја. Успеси његови и њего вих храбрих војника у овомедругоме рату најбоље се виде по томе колико су далеко помакнуте границе Србије на исток, на оној страни, где је Недић био прет ходница српске војске. Слава његова у овоме рату је неувела о њој се с дивљењем говори а прави њен сјај видеће се тек доцније, док се још много што шта расветли Милована Недића данас више нема и ми само правду чинимо када кажемо, да је он дика, част и по нос српске војске и српскога народа Пуковник Недић међу најбољим нашим војсковођама долази на најугледније место, а историја наших ратова на првим стра ницама својим златним словима ће забележити име скромног и неразметљивог али великог МилованаНедића. И ако је у оба ова рата водио дивизију другога позива, дакле војнике другог реда, Миловану Недићу су поверавани најтежи задатци, јер се знало да је он способан за све и кадар све. Све што му је стављено у задатак он је извршио с невероватном лакоћом и увек с потпуним успехом Из оба рата Милован Нсдић је свс 1 у дивизију извео с највећом чашћу. То му је признато са свих страна и као награда за то, ценећи његове врлине и способности, поверена му је сада команда нац граничном

брегалничком дивизијом. Ово дана је пошао кући у Књажевац, где су му Бугари све уништили, и на путу у Нишу, где је вршио демобилизацију своје дивизије, сгигла га је колера и за 3 сата је пао јунак, кога су мимоишле хиљаде куршума и непријатељских шрапнелских куглица у два рата. Судбина је зар хтела да највећи удар и највећи губитак српске војске у овомј рату не буде од огња и мача но од клице несрећне заразе. Тело Милована Недића предано је магери земљи на вечан одмор, а име његово окруњено великим и славним подвизима његовим, живеће докле траје српске_ војске и Срба. Слава нека је прослављеном јунаку дичном витезу, непобедимом војсковођи гази-дивизије. Слава пуковнику Недићу. * Милован Недић се родио 15. априла 1866 године у Книћу, у Гружи, где је свршио основну школу, 7. разреда гимназије је свршио у Крагујевцу. По том је пола године био у Француској ради усавршавања у језику. У Војну Академију је ступио 1. новембра 1886. а свршио ју је 1889. са 19. класом као други у рангу Са својом класом свршио је и виши курс и то као први у рангу. За артиљериског потпоручника произведен је 1889. г., а у ђенералштаб преведен је као капетан прве класе. За мајора је добио 2. августа 1901 , потпуковника 29. јуна 1907,, а за пуковника 1911. Био је на разним положајима: водник и командант батерије, помоћник и начелник дивизијског штаба, шеф унутрашњег одсека операционог оделења главног ђенералштаба и т. д. Рат га је затекао на положају команданта 14-ог пешадијског пука на који .је отишао пошто је по молби преведен из ђенералштаба у пешадију. О датле је ратним распоредом отишао за команданта моравске дивизије другог позива, коју је вештим вођењем прославио. Дуго времена Недић је био професор Војне Академије у којој је с великим успе хом предавао историју ратне вештине. Рођен за војника он је с кагедре умео да задобије силну љубав својих слушалаца и да их за несесвојим предавањима, којих ће се његови ученици вазда живо сећати. Гедић је био један од најбољих наставника Војне Академије који ће остати у трајној најлепшој успомени код свих оних који су били срећни да слушају његова заносна предавања. Недић је с успехом радио и на војној књижевности. За заслуге у миру одликован је медаљом за војничке врлине, орденом Белог Орпа и Таковским Крстом, а за ратне заслуге као најзаслужнији добио је највеће ратно одликсвање Карађорђеву звезду с ма чевима

ОпБада Вндина — Борба наших етараца После оиако херојске борбе на Белоградчнку, и заузећу тога ириродног града, одморисмо се један дан, на се кренусмо Втдину, 10 јула. Илући од Куле ка Видину, стигнемо око 10 часова ноћу у село Војницу и ту заноћимо. Кад ујутру осванусмо, видесмо у В -јници, многе куће попаљене и порушене ватром из наших топова после борбе, која се ту 9. о. м. водила око пола дана, И ту су небраћа Бу-