Balkanski rat

Број 34

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 543

мије Воја је учествовао у оба рата, док га 9. августа не покоси опаки тифус у Велесу, где је и погребен. Пок. Воја је синовац проф. д-ра Божидара Прокића, државног архивара, а син јединац попа Тодора, који је такође у овим ратовима учествовао као примеран проте јереј шумадијске дивизије другог позивз. Војислав је био идеалан младић за чијом ће прераном смрти зажалити свако ко га је познавао. ■ђ Поп Михаило М. Јеврић Вршећи ревносно и савесно • своју тешку пасгирску дужност на бојном пољу поп Михаило Јеврић је погинуо ноћу између 2 . и 3. јула у аутомобилу на путу из Велеса за Штип. Пок. поп Мчхаило као пзрох из Звездана код Зајечара, био је одређен за дивизиског свештеника тимочке дивизије другога позива, са којом је изцржао оба рата вршећи с пуно преданости своју свештеничку дужност, све док на вршењу дужности није и главом платио. Јеврић је долазио у ред наших најбољих свештеника, те је као такав био и почасни члан духовнога суда епархије тимочке. Сахрзњен је у Велесу са почастима, које припадају јунаку, који је пао на бранику своје Отаџбине Слава им! Еш + Радшнр НшвШ — Пешадијског потпуковника, јунаккк погикулог пред својнп пуноп 0. јула при заузећу Говедарника Драги Радомире, Теби Радомире, који си умео са вшпе жара љублти и волети своју Огаџбину ио своју верпу љубу, но бвоју рођену децу, но своје сгаре и добре родитеље, милу браћу, сестре и пријатеље; Тебп, к )ји си само за своју Огаџ'лшу жчвео, који сп на бранику за њену част, славу и величнну и жнвот свој жртвовао; Теби велики јуначе посвећујем ово пеколпко редака. Мој добри и идеални Радомире, ти сн на жртвеник Отаџбини сво]ој нринео оно што је човеку најдрагоценије — живот евој! Али је та твоја жртва пама пријатељима и рођацима тешко пала; нас боли п сама помисао да више никад неђемо видети иашег доброг, веселог, пуног духа и хумора Рашу, јер см> те много волели. А ко не би волео тако велику, идеалпу и искрену лушу какву си ти имао, тако племенито срце какво беше твоје и тако великог родољуба какав си ти био. Твоје зреле мисли и разговори, које си са својим друговима и пријатељима често водио, били су искључиво о добру, величини и иапретку твоје Огаџбине. Ти ниси само мислио и говорио, него си и радио и стварао планове, како би се те твоје велике и патриотске мисли могле што пре и у дело привести. И ето твоја велика и племенита душа није била толико срећна да види ни половипу твојих идеала остварених. Ти си у ватреној жељи за њпховим остварељем похитао и живот свој пре времена жртвсвао; твоја јуначка и мученичка смрт то нам је најбоље доказала. Нека ти је за то вечва слава, велики јуначе! Твоје родољубље и пожртвовање нека служи за пример и углед млађкм 'поколењима, велики Србине! Ти си заслужио признање и благодарност на вечита времена од свога иарода. Слава ти. Гроцка, 15. јула 1913. г. Проф. Мип. М. Вељковић

Бр« во]ска -- Оцеке страних етрутана Немачки капетан ПерсиЈус , специјални ратни донисгшк „Берлинског Тагблата", који је имао прилике да на делу позна нашу војску овако суди о њеној вредности: „Општи утисак, који човек добија о српској војсци, је изванредан. Људи, који еу ми још у Берлину говорили, да су српске труие добре, да су најбоље на Балкану , имали су потпуио ираво. Војник је ванредно издржљив. Оао што сам код маршевања не чуо, већ позитивно утврдио, просто ме задивљује. Овде треба узети још у обзир рђаве путеве. Највећи маршеви, држим, били су код трупа 70 километара за 24 сата. Наравно, пртљаг који људи носе са собом, знатно је лакши у поређењу са пруским. Даље, много лакше се маршира у опанцима него ли у немачким тешким чизмама. Становнинггво је навикнуто на ову обућу. На другом месту, српски војник нема великих прохтева и скроман је. Меса има свуда у пзобиљу. Осем меса, воЈнику ]е за његову исхрану потребан још само хлеб. Свака скоро трупа је снабдевена пољским пекарницама. И код коморе се могу видети многа кола натоварена хлебом. Пијане војнике сам еретао врло ретко. Србин пије своје не баш тако лако вино умерено и иначе уз турску кафу. В 1 Јници седе по гостионицама, певају несме, разговарају се са прилично вике, али о ружним ексцесима чује се по негато врло ретко. Уз то треба знати, да је сада ратио доба, када нарави увек огрубе, дисциплина слаби, једном речи, сви рђави инстикти се пробуде у човеку, Најзад о дисциплини и образовању војника остаје да се каже — тако ми се чини — да официрима мора бити лако да начине добре војнике од ових снажних, и издржљивих људи, који ни у ком случају не изгледају неинтедигентно. Ја сам још раније јавио да коњица важи као ода^ брана трупа. ГБезин коњеки материЈ - ал, већином скупи мађарски, је доиста диван. Војници јаше врло добро. Од мадена они су на коњима. Колико могу да судим, коњнца се показала изванредно. Људи су седели сасвпм сигурно у седлима, а коњи су и у касу и у галону правили одличан ути?ак. Уз то, иртљаг ниЈ - е баш тако лак. Осем човека, карабина, масивие сабље и осталог, носе се на седлу и завежљаји умотаии у платио.“ *Ј; Ваши француски официр, пуковнш Фурније, француски в г јни аташе ири српској војсци, био је одушевљен као и геперал Ер, као и сви они који с.у пратили ове знамените ратове. Он је лично написао Барбију ове редове: „Вратио сам се из рата у Македонијп, испуњен дивљењем према српском војнику. Храбар, дисциплипован, издржљив он подноси с чашћу све тегобе и оскудице у једноме рату у коме су материјалне погодбе изванредно сурове и тешке; он је вршио своју дужност са самоодрицањем и прожет најчистијим родољубљем. Љегови официри, у које је он имао апсолутпу веру и који своју власт врше с толико благовољења колико и строгости, иоказали су се на висини свога Шешкога задатка. Њихов дух за офанзпву и снажан пример којп су они увек давали својом личношћу, заносећи своје војнике у борбу и подносећи исте заморе и оскудицу, били су најважпији чиниоци брзог успеха српске војске. Обука артиљеријских официра, коју сам имао прилике изближе ценити, и вештина с којом су они умели употребити свој одлични нољски материјал, објашњава ону важну улогу коју је ово оружје имало у разним биткама, нарочито у оној код Кумаиова. Био сам изненађеи и одличном организацијом и успехом коморе.“