Balkanski rat

Страма 018

1а1ка.нск"п рАТ

Вро.1 К‘1'

ОТИЏБИНО [У10ЈР...

Отаџбино моја, светилиште сјајно Ризницо знамења, стега покрхани Гробље витезова, јунака незнани Свето обележје... Отаџбино моја’... Отаџбино моја, на грудима твојим Добио сам живот, ја за тебе живим, Славкм те и вазда ја се теби дивим, Ти орловско гнездо... Отаџбкно моја!... Отаџбино моја, љубав ова силна, Везује ме ,-,а те, ти си моја мати, И за твоју славу син ће вазда дати, Крв и живот млади... Отаџбкно моја!,.. Отаџбино моја, бразде изоране Са ралом и крвљу, са зрном и плачем. На бранику твоме сад с победшш мачсм Стоје борци славни... Отаџбино моја!... Отаџбино моја, твоји сури крши, Нису ништа тврђи од груди синова, За тебе ће вазда јато соколова У смрт ко у живот... Отаџбино моја!..: Отаџбино моја ти бејаше мати, Милоша и Југа, Душана и Марка... Васкрсли су они и љубав им жарка, Сви су данас такви... Отаџбино мојаС. Жарко Лазаревнћ.

НАШЕ ВОЈСНОВОЂЕ.

Пуковник Ванлијћ.

Преко педесет година у редовима српске војске налази се још држећа старина пешадијеки пуковник у резерви Јован Ванлијћ, који је и у овим ратовима веома корисно послужио као командант дунавске дивизијске области. У време рата команданти дивизијских области имају пуне руке посла, али је Ванлијћ не само свугде стигао и сваки посао на време свршио но је он успевао да истовремено врши дужност главног благајника Црвенога Крста, која је била скопчана са врло великим напорима. Много пута по целе ноћи пробденисао је он на послу у Црвеноме Крсту, и право из Црвенога Крста, без одмора, ишао на дужпост у дивизију. Две такве дужности и за много млађега човека биле би премного и само великој љубави његовој према општем добру има се захвалити, што је имао снаге, да све послове најуспешније савлађује на опште задовољство. Пуковник је стари и цењени наш ратник и јунак. У војску је ступио 1. августа 1863. гопине, а официр је постао на нову 1872. годину. У првоме рату учествовао је као поручник на Јавору, испод Радованских положаја, око Шиљеговца. У другоме рату као капетан учествовао је на Јавору и у борбама код Ниша. У првоме рату награђен је сребрном медаљом за храброст а у другом Таковским Крстом с мачевима. Пред сам српско-бугарски рат, у априлу 1885. постао је мајор и у рату с Бугарима командовао београдским је седмим пуком, с којим је допро до Три Уши. И ако у томе рату нисмо имали успеха Краљ Милан, да награди храброст мајора Ванлијћа поздравио га је, као рањеника, у Белој Паланци чином потпуковника. Пуковник је постао 2. августа 1893., а пензионисан је, по молби, у мају 1902. Рањен је у првом турском рату код Огријевца, испред Јавора, а у бугарском два пута 7. новембра у леву, а 15. у десну руку. За заслуге одликован је орденима Светога Саве

Из СоФије: Војници изЈгарде бугар. краља Фердинада. и Таковског Крста, другог степена, Белог Орла, трећег степена, Милоша Великог четвртог степена, медаљом за војничке врлине и др. У иоследњим ратовима учествовала су му и два сина. Артилеријски мајор Живојин, са градском артилеријом био је на Куманову, Битољу, под Једреном и на пиротским положајима и свуда се видно истицао. Млађи, пешад. мајор Михаило, чију смо слику донели на 457 стр. био је један од прослављених јунака кумановске и прилипске битке. У првој је рањен у леву слабину, а на Бакарном Гумну рањен је у лево раме веома тешко и једва је од ње прездравио, али је остао неспособан за трупну службу. Да награде његове војничке врлине министарство војно га је као свога питомца упутило у Француску, да изучава војну администрацију. Породица Ванлића може бити поносна, што је достојно одужила свој дуг Отаџбини. Пуковник Киклић Пуковника артиљеријског Душана А. Киклића, чију смо слику донели на 489. страни, затекао је рат као потпуковника на положају команданта дунавског пољског артиљеријског пука. Ратним распоредом као један од најбољид наших артиљераца одређен је за команданта артиљерије у трећој армији, која је дејствовала од Преполца и Подујева на Косово, Призрен и Јадранско Море. У бугарском рату остао је на истом положају и командовао је артиљеријом од Велеса на Штип, Кочане, Радовиште до додира с Грцима. Заслуге артиљерије у оба рата велике су, па се мора признати и заслуга њеном команданту, у толико више, што је пуковник Киклић био један од оних, који је из руске војске, Јкао што је др-~